Kad narod zaćuti, zidovi progovore
Potrebu da reaguju na drastične promene kroz koje prolazi zemlja, a da opet izbegnu institucionalne forme, koje podrazumevaju pristanak na konvencije koje preziru, mladi umetnuci su odabrali napuštene ruševine zgrade i zidove i obojili ih svojim buntom, mislima i porukama.
Na meti su političari, Evropa, bankari, životni standard, napuštanje tradicije, invazija izbeglica.
Pojavilo se nekoliko grupa prepoznatljivog izraza i političkog opredeljenja. Ima tu anarhista, ostrašćenih levičara, radikalne desnice, poeta koji politiku sele na smetlište istorije, očajnih zaljubljenika u antiku koji lociraju krivce za propadanje ''kolevke civilizacije'', ali i jednostavno likovno talentovanih koji žele da svoj komšiluk učine prijatnijim za oko, pišu ''Večernje novosti''.
Sociolozi, psiholozi, antopolozi, eksperti opšte prakse, poznati pod nazivom analitičari društvenih zbivanja, još uvek se nisu dogovorili da li su grafiti još jedan oblik kriminalizacije društva ili upravo suprotvno - borba protiv svih oblika nasilja. Zahuktala debata o anonimnim tvorcima javne kritike društva povlači paralele sa oslikanim zidovima katakombi u Rimu i Egiptu, tvrdeći da izražavanje misli posredstvom zidova seže vekovima u prošlost.
Kako pišu ''Večernje novosti'' najznačajniji tvorac grafita je već priznata urbana legenda Atine - mladić koji se predstavlja kao BLEEPS.GR. Interesovanje za misterioznog kreatora pokazali su najveći američki, engleski, francuski listovi, a pojavile su se i kompanije koje su želele da ga sponzorišu.
On je sve to odbio rekavši da želi da je njegov kompletan angažman zapravo kritika kapitalizma koji je unuštio njegovu zemlju, pa bi bilo licemerno da prihvati makar i evro od onih koji su kičma takvog sistema.
