Kakav aranžman sa MMF-om nam treba?

Nadležni složno poručuju da je trogodišnji aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom neophodan, ali ne izlaze sa stavom o kakvom je tipu aranžmana reč.

V.d. ministra finansija Dušan Vujović poručio je da Srbija računa na aranžman, što je odmah za njim izjavila i potpredsednica vlade Kori Udovički. Guverner NBS Jorgovanka Tabaković bila je nešto preciznija i izašla sa stavom da je Srbiji dovoljan aranžman iz predostrožnosti, jer su devizne rezerve dovoljno visoke.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ocenio je da Srbija ipak trebalo da sklopi čvršći, obavezujući stend-baj aranžman.

"Fiskalna situacija je teška, a deficit iznosi oko 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda što će ove godine biti najviši deficit u Evropi. Pred Srbijom zato stoje teške mere u narednim godinama. Podrška MMF-a je važna, kako bi oni koji nam pozajmljuju novac mogli da budu sigurni da ćemo zaista sprovesti neophodne reforme", rekao je Arsić.

Govoreći o mogućim uslovima koje MMF može da postavi Srbiji kako bi ušli u aranžman, Arsić kaže da će ta institucija sigurno tražiti da ih vlada obaveštava o tome kakavi su planovi u pogledu rebalansa budžeta za ovu godinu i fiskalne politike za sledeću, a možda i naredne dve godine.

"Moguće je da će oni tražiti i da se ispune takozvani prethodni uslovi. Na primer, da se prvo usvoji adekvatan rebalans i da se vlada ugovorom obaveže da će smanjiti deficit navodeći i konkretne mere koje planira da sprovede", rekao Arsić.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić podržava nameru države da sa MMF-om sklopi aranžman iz predostrožnosi, ali ne isključuje sasvim ni mogućnost da se ipak "ide na stand-baj aranžman".

"Biće ključno da vidimo koje ćemo uslove preuzeti, jer će to biti precizni uslovi. Po pravilu se oni odnose na targetiranje budžetskog deficita i tražiće se određene reforme na kojima MMF u tom cilju uvek insistira, poput reforme javnog sektora, smanjivanje broja zaposlenih, reforma penzijskog sistema", rekao je Grubišić.

Grubišić je objasnio da su u klasičnom stend-baj aranžmanu uslovi strožiji, jer se novac povlači u tranšama. Tada, kaže on, posete MMF-a, takozvana revizija aranžmana, dolaze obično na svakih šest meseci da isprate da li se održavaju cilljeve preuzeti prilikom ulaska u aranžman.

"Nama je najveći pritisak održavanje spoljne likvidnosti i to upravo u godinama koje dolaze. Pogotovo su kritične 2016. i 2017. kada najviše pristižu kreditne obaveze koje imamo prema inostranstvu. Moguće je da će biti nužno da se uvećaju devizne reserve, jer tome i služi stend-baj aranžman. Trogodišnji aranžman tačno pokriva period kad je najveći pritisak spoljne likvidnosti", navodi Grubišić.