Svako ko poseti Švedsku u vreme Parade ponosa, doživi neverovatno iskustvo. Glavnim gradom Švedske, na taj dan, paradiraju svi, stari, mladi, homoseksualci, heteroseksualci, transseksualci, osobe sa invaliditetom...
Već u prepodnevnim časovima, na dan parade, zauzima se mesto sa dobrim pogledom na feštu koja okuplja vedre, vesele, nasmejane ljude, bez ikakvih podela. Sama atmosfera podseća na neki festival, parovi sa decom sede na ćebadima, sprema se hrana i piće, muzika se čuje sa svih strana.
Sve je u znaku duginih boja, a ceo Stokholm je na ulicama kako bi pozdravio učesnike Prajda.
Inače, Švedska važi za državu u kojoj su priznati istopolni brakovi, homoseksualnim parovima je dozvoljeno usvajanje dece, mada se u nekim delovima Švedske još desi poneki problem u svojstvu neprihvatanja seksualnog opredeljenja od strane drugih ljudi.
Ipak, vlast u Švedskoj radi na tome da i u ovim manjim delovima podigne svest ljudi koji ne mogu da shvate da je tolerancija jako važna u današnje vreme, da se mržnja i osuda ne isplate i da druge ljude treba prihvatiti, bez obzira na različitost.
Norveška
Što se Norveške tiče, prihvatanje homoseksualaca se ne dovodi u pitanje. Norvežani su otišli korak dalje i organizovali dečji gej festival kako bi mališane odmalena učili o toleranciji i poštovanju osoba sklonih svom polu.
U knjizi koja je objavljena kao rezultat ove studije piše da je to knjiga o homoseksualnoj ljubavi među decom i mladima. Ali, odrasli, posebno nastavnici i roditelji, mogu da imaju velike koristi od ove knjige.
Knjiga “Gej deca” pruža znanja sakupljena na osnovu dugogodišnjih istraživanja u oblasti homoseksualnosti u Norveškoj.
Nasuprot pomenutim zemljama, na istoku se susrećemo sa nasiljem prilikom održavanja Parade ponosa. Gradski sud u Moskvi podržao je odluku gradskih vlasti da zabrane bilo kakve Parade ponosa u narednih 100 godina. Gradska vlast Moskve tvrdi da gej parada donosi rizik izazivanja uličnih nereda, i ukazuje da većina Moskovljana ne podržava tu manifestaciju.
Položaj LGBT osoba u Rusiji pogoršan je poslednjih godina donošenjem zakona koji su značajno ograničili prava LGBT osoba, a posebno pravo na slobodu govora i okupljanja. Homoseksualnost je dekriminalizovana u Rusiji 1993. godine, međutim ne postoje nikakvi zakoni protivdiskriminacije LGBT osoba. Nijedna parlamentarna stranka ne podržava LGBT prava, a većina stanovništva takođe ima negativan stav prema homoseksualnosti.
Javna okupljanja LGBT osoba se uglavnom zabranjuju, a tamo gde su održana uglavnom su završila napadom pripadnika desničarskih i radikalnih religijskih grupa na učesnike.
Parada ponosa u Moskvi je prvi put zakazana 2006. Najava parade bila je propraćena negativnim reakcijama religijskih poglavara i nacionalista. Takođe, gradonačelnik Moskve, Jurij Luškov je svake godine zabranjivao održavanje parade. Ipak, parada je svake godine održavana uprkos zabranama i nasilju.
Rusija nema zakone koji zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i ne priznaju istopolne zajednice. Vlasti odbijaju da priznaju potrebu za posebnom zabranom diskriminacije.
Situacija nije ni najslavnija u Albaniji gde nikada do sada nije organizovana Parada ponosa, mada postoje registrovane LGBT osobe i organizacije koje se bave unapređenjem prava LGBT osoba. Albanija je dekriminalizovala homoseksualnost 20. januara, 1995. godine. Istopolni brakovi i registrovana istopolna partnerstva nisu priznata u Albaniji. U Tirani ne postoji nijedan gej klub, mada ima nekoliko barova koji su poznati kao mesta okupljanja gejeva. Prema istraživanju sprovedenom 2007. godine samo 19% ljudi podržava istopolne brakove, dok 7% podržava usvajanje dece od strane istopolnih roditelja.
Pročitajte i:
Kako to gejevi u Evropi rade? (drugi deo)