Kako to gejevi u Evropi rade? (drugi deo)

HRVATSKA

Iako u Zagrebu Parada ponosa prolazi po planu organizatora, ista manifestacija u Splitu izaziva žestoke kontroverze. Pojedini predstavnici Rimokatoličke crkve su pokazali vrlo visok  stepen homofobije, a neke izjave su tumačene i kao pozivi na linč.

U Splitu je tokom prve Parade ponosa povređeno sedamdeset osoba,  a iz mase okupljenih građana koji su se protivili ovom događaju je neko bacio suzavac i ''topovski udar''. Učesnike Parade ponosa nisu zaobišle ni baklje, petarde, a ni drugi predmeti koji su masi sa ''druge strane došle pod ruku'' – saksije, pepeljare, kamenje. LGBT aktivisti su bili šokirani ovakvim ponašanjem svojih sugrađana, kritikujući policiju i državne službe za neuspeli odgovor na napade. Program je bio kratak, a po završetku učesnike je policija prevezla na sigurne lokacije.

Učestvovalo je oko dvesta osoba, a čekalo ih je četiri hiljade protivnika manifestacije uz povike "Ubij pedera", "Ubij Srbina", "Nakaze" i "Cigani", i ustaški pozdrav.

TURSKA

Gej Pride Istanbul je parada ponosa i LGBT demonstracija koja se održava svake godine u najvećem gradu Turske, Istanbulu. Događaj je prvi put održan 2003.godine, a od tada se održava svake godine. Oko 30 ljudi učestvovalo je na prvoj Povorci u Istanbulu, ali su se brojevi eksponencijalno povećavali svake godine, dostigavši otprilike 5.000 ljudi do 2010. Skup je 2011. privukao više od 10.000 ljudi zato što je Povorka u Istanbulu najveći marš te vrste u istočnoj Evropi. Povorka ponosa, koja je održana 1. jula, privukla je između 10.000 do 30.000 ljudi.

Učesnici se okupe prvo na trgu Taksim odakle marširaju Istiklal Avenijom . To je široka pešačka avenija i jedna od najvažnijih Istanbulskih javnih prostora , gde se često održavaju regionalni festivali. Dana 30. juna 2013, Parada ponosa je privukla skoro 100.000 ljudi, čineći 2013. Istanbulsku paradu ponosa najvećom ikada održanom u Turskoj. Evropska unija pohvalila je Tursku da je Parada prošla bez ometanja.

Uprkos održanim paradama ponosa, homoseksualnost predstavlja tabu temu u turskoj javnosti. Pitanje prava LGBT osoba jedno je od najkontroverznijih pitanja u Turskoj. Homoseksualnost u Turskoj nikada nije bila zakonom zabranjivana, kako u Osmanskom carstvu, tako ni posle osnivanja Republike Turske, kada je usvojen Napoleonov kodeks. Ali ipak u Turskoj ne postoje zakoni koji LGBT osobe štite od diskriminacije i ubistvo Ahmeta Jildiza (26 godina), 2008. godine, prvi je dokumentovani slučaj ovakvog ubistva, gde je žrtva gej muškarac.

''Pojedini poslanici i ljudi na vlasti u Turskoj i dalje tvrde da je homoseksualnost bolest i da se može izlečiti'', ističe aktivista turske nevladine organizacije „Porodice LGBT osoba" u Istanbulu (LISTAG) Hasan Metehan Ozkan. On je u intervjuu za Labris, organizaciju za lezbejska ljudska prava iz Beograda, rekao da srpska i turska kultura imaju mnogo toga zajedničkog, jer „uticaj religije i porodica igraju važnu ulogu u nacionalnim identitetima oba naroda". Međutim, otkako je prošle godine premijerno prikazan u Ankari, njegov film „Moje dete" uspeo je da redefiniše šta znači biti roditelj i aktivista u konzervativnom, homofobičnom i transfobičnom društvu kao što je Turska.

HOLANDIJA

Gej parada u Amsterdamu je jedan od najpopularnijih događaja u Holandiji koji okuplja pola miliona učesnika, ali i jedna od najuspešnijih u pridobijanju podrške prihvatanja u društvu. U zemlji u kojoj živi milion gejeva i lezbijki, od kojih je 15.000 u bračnoj zajednici, homoseksualnost je dekriminalizovana davne 1811. godine Napoleonovim kodeksom garantujući slobodu seksualnog opredeljenja. Iako je reč o petoj zemlji u svetu koja je ovakav zakon donela, tolarantnost prema LGBT populaciji nije jednaka u svim delovima zemlje. U centralnom delu Holandije, poznatom kao Biblijski pojas, vladaju nešto drugačija mišljenja.

Parada ponosa koja se održava u Amsterdamu svake godine pretvara se u pravi karneval, ali i veoma posećenu turističku manifestaciju. Održava se svakog prvog vikenda u avgustu od 1996. godine.

Ovogodišnja parada ponosa održala se od 31. jula do 3. avgusta, a počela je sećanjem na žrtve poginule u padu malezijskog aviona iznad istočne Ukrajine. Najviše žrtava od 298 putnika bili su iz Holandije, među kojima i aktivisti za borbu protiv side. Njihove kolege su nosile transparente “Sećamo se naših kolega sa leta MH17”. Šarena parada bila je upotpunjena raznim koncertima, uličnim partijima, sportskim događajima, žurkama na brodovima, što je glavni deo proslave poznat kao Canal Pride. Jednim od brodova ove godine upravljala je Fudbalska reprezentacija Holandije. Zastave, konfete i neobični kostimi samo su deo onoga što se moglo videti na ulicama i kanalima Amsterdama. 

Šetnja, ples i igra trajale su puna četiri dana. Od 2007. godine među homoseksualcima plove i brodovi LGBT osoba mlađih od 16 godina, od kojih su neki u pratnji roditelja, zatim brod sa osobama ometenih u razvoju, kao i pripadnici amsterdamske policije. Gej parada koja se održava u Amsterdamu ima svoju zvaničnu internet stranicu sa predlogom hotela u kom se može odsesti, programom parade, događajima, kartama i slikama, pa čak i svim detaljnim informacijama o paradi godinu dana unapred.

Za učešće se prijavljuje do marta kada se bira 80 brodova koji mogu ploviti u paradi. Pored Gej prajda u Amsterdamu postoji Roze subota (Roze Zaterdag), parada ponosa koja se organizuje svake godine u drugom gradu Holandije poslednje subote u junu.