Ko će odgovarati za nevine žrtve Bliskog Istoka i Ukrajine?

Jasno je da ovaj sud, ako je uopšte u planu međunarodne zajednice, mora da krene od UN. Jedino tako će se obezbediti jednakost i pravednost suđenja za sve i izbeći greške koje je načinio Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju, koji nije uspeo u svojoj glavnoj nameri, a to je da kazni sve zločince i doprinese pomirenju regiona, i koji je danas uglavnom smatran političkim sudom koji je uperen protiv ovog ili onog naroda.

Na Bliskom istoku, situacija odavno nije bila ovako teška. Tri konflikta dominiraju regionom. Rat u Siriji traje već 3 godine i procenjuje se da je više od 160.000 ljudi poginulo a pola miliona ranjeno, od kojih su veliki broj deca. Trenutno je više od 2,5 miliona ljudi izbeglo u zemlje u okruženju. Ali ni u okruženju situacija nije nimalo stabilna. Teroristička grupa ISIL, koja je uveliko odgovorna za krvoproliće u Siriji, proširila je sukob i na susedni Irak, u kojem je, u velikoj ofanzivi početkom juna, zauzela gotovo čitav severni deo Iraka i u međuvremenu proglasila Islamsku državu (Kalifat), koja obuhvata osvojene delove Iraka i Sirije.

Postoje veliki broj dokaza o masovnom kršenju ljudskih prava od strane ISIL-a, kako u Siriji tako i u Iraku. Ogroman broj video snimaka koje je načinio sam ISIL a koji prikazuju maltretiranja, mučenja, uništavanje imovine i najsvirepija ubistva neistomišljenika i “nevernika”, zahtevaju odlučnu osudu sveta.

Ipak, imajući u vidu podršku ključnih zapadnih zemalja opozicionim snagama u Siriji protiv legitinimnog predsednika Bašara al Asada, među kojima se svakako nalazi i ISIL, a istovremeno nereagovanje tih istih zemalja kada je reč o Ukrajini, sugeriše da je očigledno reč o dvostrukim standardima zapadnih zemalja, što svakako nije toliko čudna vest za svakog ko proučava međunarodne odnose ili je jednostavno pratio vesti o konfliktima u svetu za poslednjih 25 godina.

Dakle, ne može ISIL da bude legitimna opozicija u Siriji a teroristička grupa u Iraku. Zbog takvih pozicija zapadnih država, od kojih je svakako najvažnija SAD, jasno je da će kreiranje nekakvog međunarodnog tribunala za Bliski istok biti teško i, može se slobodno zaključiti, unapred osuđeno na propast.

Treći konflikt koji bukti na Bliskom istoku jeste “novi” rat u Pojasu Gaze. između Izraela u Hamasa. Poslednji u nizu konflikata ovih dugotrajnih neprijatelja, zašao je u treću nedelju i već je odneo više stotina, uglavnom palestinskih života, koji svakodnevno ginu u napadima izraelske avijacije. Najveći broj tih žrtava su nažalost civili, a među njima i veliki broj deca. Za sada je zabeležena samo jedna civilna žrtva u Izraelu.

Iako Izrael manje više opravdano reaguje na napade Hamasa, koji (gotovo neuspešno) raketira izraelske gradove, postavlja se pitanje opravdanosti ogromne disproporcije sile koju Izrael koristi protiv Hamasa, u kojoj pak najviše stradaju nevini civili? Da li će i povodom toga biti nekakvog Suda koji će se pozabaviti velikim brojem poginulih civila u ovom kofliktu? Svakako da ne. Mnogi svetski političari bi Vam se nasmejali u lice posle ovakvog pitanja. Izrael od svog nastanka ima veliku podršku zapadnih zemalja, od kojih je svakako najvažnija podrška SAD. Zato i ne čudi što ovaj tribunal nije osnovan i ranije, jer ovo nije prvi konflikt dve strane u kojem masovno stradaju civili.

Sve u svemu, Bliski Istok kao da više nije u fokusu zapadnih zemalja. Tu je i dalje retorika o nužnosti mira i kažnjavanju ratnih zločinaca, ali konkretnih akcije (osim ilegalnog naoružavanja protivnika režima predsednika Asada) nema. Čak ni u Iraku, koji je demokratija kakva je danas zahvaljujući Sjedinjenim Državama i ogromnoj pomoći od nekoliko milijardi dolara. Zar će SAD zaista dozvoliti da ova investicija propadne?

Kada je reč o kažnjavanju zločinaca, još jedna praksa zapadnih zemalja, pokazala se kao naročito "efikasnom". Jednostavno, "postavite nove lidere" u zemlji, koji će potom te stvari rešiti između sebe i onda nije potrebno aktivirati Sud. O toj praksi najznačajnije svedoče zemlje "arapskog proleća".

Međutim, situacija na ratnom žarištu u drugom delu sveta, Evropi, drastično se razlikuje. Građanski rat u Ukrajini koji je izbio nakon nasilne promene režima u zemlji, ima za posledicu smrt više stotina civila i na hiljade izbeglica širom zemlje i regiona. Čini se da zapadne zemlje pak drugačije reaguju na ovaj konflikt. Da li zato što je reč o još jednom konfliktu u evropskom dvorištu? Svakako.

No, iste države Zapada koje bi trebalo da doprinesu formiranju Suda za ratne zločine – danas otvoreno staju na stranu predsednika Porošenka, čija je kaznena operacija na istoku zemlje do sada odnela više stotina nevinih civilnih žrtava. Ako bi se držali prakse koju "striktno" poštuje tribunal u Hagu za bivšu Jugoslaviju, Petro Porošenko, kao glavnokomadujući ukrajinskih vojnih snaga, odgovoran je za sve što ukrajinska vojska radi na terenu. Međutim, pored ogromne podrške koju dobija sa Zapada, jedno je sigurno: Petro Porošenko se sasvim sigurno neće naći pred nekim tribunalom za ratne zločine uprkos činjenici da je vojska pod njegovom komandom bezobzirno granatirala civilne objekte bez ikakve selekcije.

Isto, izgleda da važi i za privremene lidere Ukrajine, koji su preuzeli vlast u zemlji nakon svrgavanja bivšeg predsednika Ukrajine, Viktora Janukoviča, a potom poveli kampanju protiv federalista na Istoku zemlje. Činjenica da među njima postoji zaista veliki broj pripadnika pronacističkih organizacija Ukrajine, koji su otvoreno pozivali na smrt svih koji se protive novom poretku, izgleda da ne brine lidere Evrope i Amerike, koji su i sami podneli velike žrtve u borbi protiv nacizma. Koji su zbog osude te iste ideologije i poveli Nirnberški proces novembra 1945. godine u kojem je suđeno istaknutim političkim, vojnim i ekonomskim liderima nacista.

Kada je reč o zločinima snaga lojalnih Kijevu protiv civila, zapadni lideru jednostavno odbacuju takvu mogućnost kao fikciju.

Da su žrtve u Ukrajini "daleko važnije" od Bliskog istoka, može se videti i po reakciji nakon obaranju leta MH17 malezijske aviokompanije, kada je blizu 300 ljudi i članova posade, uglavnom Evropljana i Australijanaca, izgubilo život. Osude ovog zločine počelu su da dolaze sa svih strana, ponajviše sa Zapada protiv proruskih snaga ali i Vladimira Putina, kao "nedvosmislenog zastupnika" njihovih interesa. Ova tragedija potpuno je preusmerila pažnju zapadnih agencija sa ISIL-a, Sirije i Iraka, s tim da aktuelni kopneni rat Izraela protiv Hamasa još uvek može da se, koliko toliko, takmiči sa prenosima vesti o padu leta MH17. 

Iako se još uvek ne zna ko je oborio avion, niti je zvanična istraga započela, pojedini zapadni mediji, poput CNN-a, gotovo u svakom izveštavanju, "upiru prstom" u proruske snage. Pa se tokom standardnog izveštavanja sa lica mesta, nagoveštava da su ove snage "masovne ubice", da je ovo veliki međunarodni zločin i da "zločinci moraju biti kažnjeni". Da li se to već priprema Sud? I za koga? Svakako da oni koji su oborili ovaj avion moraju da budu adekvatno kažnjeni, ali ovde se opet ističe samo jedna strana, i to u (građanskom) ratu u kojem se (što je često i praksa) zločini čine na obe strane. Neko više a neko manje. Ipak, sve je izvesnije da, i u ovom slučaju, žrtve jedne strane nikada neće imati svoj dan u sudnici. 

Po svemu sudeći, međunarodno pravo ratovanja zapadnog sistema se drakonski razlikuje od onog koje se primenjuje u nezapadnim država koje se trenutno nalaze u konfliktnim situacijama, što između sebe, što u borbi protiv terorizma. Na primeru Bliskog istoka, najbolje je nemešati se, a kada Vaši na kraju pobede, neka reše to između sebe, ali zato kada je reč o Ukrajini, stiče se utisak da je Međunarodni tribunal moguć ali samo ako se u njemu pojave svi osim "legitimnih predstavnika Ukrajine", barem što se Zapada tiče.

Zato se s pravom postavlja pitanje: Ko će na kraju osvetiti nevine žrtve Bliskog Istoka i Ukrajine?