Koliko Rusiju košta ukrajinska kriza?

Rusija - Moskva / Izvor: Profimedia

Ako se kriza u Ukrajini nastavi, i još više zaoštri, Rusija bi mogla da izgubi 30 milijardi dolara.

Ovo se pre svega odnosi na izvozne poslove koje bi Rusija mogla da izgubi, piše moskovski list ''Nezavisimaja gazeta''.

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je u četvrtak upozorio da će već ove godine ekonomija njegove zemlje trpeti zbog smanjenog izvoza gasa i drugih proizvoda u susednu zemlju, a veliki izvozni minus bi sigrano nastao u narednom periodu, ako se politička situacija u Ukrajini uskoro ne stabilizuje.

Moskva / Izvor: Profimedia

Ukrajina je pre sadašnje krize godišnje uvozila energenata i razne druge robe iz Rusije za 27 do 29 milijardi dolara, a njegove dve trećine obuhvatale su isporuke gasa, nafte i naftnih prerađevina.

Rusija je, osim toga, isporučivala Ukrajini raznu visokotehnološku opremu, poput atomskih reaktora, električnih mašina, ali i niz proizvoda hemijske industrije, crne i obojene metalurguje.

Novoizabrani predsednik Ukrajine Petro Porošenko je tako uoči nedeljnih izbora na kojima je ubedljivo pobedio osvojivši oko 54 odsto glasova birača izašlih na birališta, rekao da Rusija za svoj gas traži astronomsku cenu od 500 dolara za hiljadu kubika i da zbog toga njegova zemlja taj gas neće ni kupovati.

Udeo Ukrajine u spoljnotrgovinskom obrtu Rusije sada je oko četiri do pet odsto, navodi „Nezavisimaja“, uz napomenu da je ta zemlja najveći ruski partner u robnoj razmeni na teritoriji Zajednice nezavisnih dražava (ZND).

Ukrajina u bruto domaćem proizvodu Rusije trenutno učestvuje sa 1,4 odsto, a većina analitičara u Moskvi smatra da ne treba očekivati potpuni prekid trgovinskih veza dve zemlje. Jer, kako se ocenjuje Kijev „ipak neće moći bez ruskog gasa, ali i nekh drugih vitalnih sirovina i proizvoda“.

Ventili na gasovodu / Izvor: Profimedia

Finansijski analitičar kompanije Lionstone Investment Service Sergej Eremenko je uveren da u narednom periodu može doći možda do određenog smanjenja uvoza gasa, ali nikako i potpunog obustavljanja kupovine ruskih energenata, jer Ukrajina za te proizvode nema pravu alternative.

Ukrajina ne samo što je veoma zavisna od ruskih energenata, već može puno izgubiti i ukoliko ostane bez ruskog tržišta poljoprivrednih i drugih proizvoda, tvrdi analitičar moskovskog holdinga “Finam” Anton Soroko.

On navodi da je u protekle dve godine Ukrajina ostvarila oko 25 do 26 odsto svog ukupnog izvoza na tržište Rusije Federacije i da je stoga “potpuni prekid ekonomskh veza između dve zemlje praktično nemoguć”.

“Naše zemlje su veoma tesno povezani i za njih bi prekid saradnje bio opasan, naročito to važi za Ukrajinu koja baš izvozom na rusko tržište ostvaruje dobar deo svojih eksportnih prihoda”, ističe Soroko.Prema rečima Soroka, “nikakva finansijska pomoć Evropske unije ne može da izbavi Ukrajinu od duboke socijalno-ekonomske krize”, ukoliko naglo prekine sve ekonomske veze sa Rusijom.