Uz macu do pobede: Jedinstvena taktika kojom je Persija pobedila Stari Egipat

Jedan od perioda samostalne staroegipatske istorije okončan je u šestom veku pre Hrista, kada se ova civilizacija zakrvila sa mladom silom indoevropskih Parsa - Persijom. Persija je kao država imala svega nekoliko decenija istorije, ali je hrabri indoevropski narod već bio pokorio veliki deo Mesopotamije i primakao se Egiptu. 

Egipatski faraon Ahmoze Drugi uspeo je da obnovi finansijsku berićet države, ali ne i vojnu, pa je izbegavao da zarati sa Persijom koja se za 20 godina od planina Zagrosa (danas granica Iraka i Irana) proširila na dolinu Tigra i Eufrata, te u Malu Aziju i na Levant. Kada je persijski kralj Kambiz Drugi zatražio lekara od njega, Ahmozis je poslao najboljeg kojeg je imao.

Međutim, pošto je lekar bio primoran da ode, hteo je da napakosti Ahmozisu, pa je nagovorio Kambiza da od faraona traži ćerku, sebi za ženu. Persijancu se dopala ideja, ali ne i egipatskom gospodaru.

Ahmozis nije hteo da pošalje svoju miljenicu, pa je poslao jednu drugu devojku, ćerku prethodnog faraona, onog kojeg je baš on skinuo sa prestola. Devojka je po dolasku u Persiju otkrila da nije Ahmozisov potomak i rat je bi oneizbežan. Uvređene časti, Kambiz je hteo osvetu.

Svestan opasnosti, Ahmozis se spremao za rat, ali je u međuvremenu preminuo i teret odbrane pao je na njegovog sina, Psametiha Trećeg. Ključna bitka odigrala se pored reke Nila, a blizu Sredozemnog mora. Kod grada Peluzijuma, Psametih je sam izašao na crtu Persijancima, pošto su ga napustili grčki saveznici, čija flota je mogla da donese prevagu.

Mačka im došla glave

U Starom Egiptu najvestija životinja bila je mačka. Egipat je živeo od plodne zemlje i žita koje je tamo rađalo. Najveći dušman uskladištenog zrnevlja u Egiptu je bio miš, a njegov - mačka. Upravo zato su Egipćani veoma poštovali ovu životinju i ukazivali joj ogromnu čast i pažnju.

Ko ubije mačku u Misiri je bivao kažnjen smrću. Dalje, kada bi mačka uginula, svi ukućani čija je ona bila, obrijali bi obrve u znak žalosti. Neretko, mačke su bile mumificirane kao i ljudi, sve sa dekorisanjem dragocenostima koje su mogli da priušte.

Znajući sve ovo, Kambiz je došao do genijalne zamisli. Na štitove svoje vojske dao je da se postavi slika boginje Bastet, koja je imala obličje mačke, a ovu životinju su njegovi borci držali ispred sebe kada su pokrenuli bojni red ka Egipćanima. 

Sujeverni Misirci nisu mogli da gađaju Persijance strelama da ne povrede svete životinje, pa je Kambzova vojska brzo uspela da nanese odsudan udarac i razbije moral branjenika. Vojska Psametiha Trećeg se raspala, a on, sa delom lojalista, pobegao u prestoni Memfis, gde je uhvaćen i zarobljen, a kasnije i pogubljen.