Mnoge firme u restrukturiranju živeće još mesec dana
BEOGRAD - Država će od 15. maja, prema odluci Ustavnog suda, prestati da štiti preduzeća u restrukturiranju, sindikati upozoravaju da će većina ovih preduzeća, bez države iza leđa otići u stečaj, a ne isključuju ni mogućnost štrajkova.
Preduzeća u restrukturiranju je ukupno 153. Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić ocenila je da će većina tih preduzeća, bez državne pomoći "biti mrtva u roku od 15 dana".
Država sada štiti te firme tako što im daje poseban status, objašnjava ona. To znači da poverioci ne mogu da im blokiraju račune ili da prinudno naplate dugove, do 15. maja.
Nije kriva vlada, ali ni radnici.
Ona je dodala da je jasno da ova vlada nije kriva za situaciju, ali, kako kaže, nisu krivi ni radnici ni sindikati za sve loše poteze koji su se povlačili u proteklih 10 godina.
"Sada sa novom vladom moramo da napravimo neki dogovor, da konačno počnemo da vodimo socijalni dijalog i da nam radi Socio-ekonomski savet", poručila je ona.
Savić je podsetila da prema odluci Ustavnog suda, zaštita države važi do 14. maja, što znači da vec sledećeg dana, preduzeća u restrukturiranju izlaze na tržište. Prema njenim rečima, ako poverioci počnu prinudno da naplaćuju potraživanja, više nema priče ni o čemu do o stečaju ili likvidaciji.
Izgubljeno 10 godina
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić rekao je Tanjugu da je jedno od rešenja za te firme da se proda deo imovine i pronađe novac iz budžeta za otpremnine, a i to je, kako kaže, iznuđeno rešenje.
"Nema druge - mora da se prodaje imovina u celini ili samo deo, mada su u najvećem broju slučajeva dugovi mnogo veći od vrednosti imovine. Ta preduzeća više od jedne decenije ništa nisu proizvela, duguju za poreze, doprinose, struju. Duguju državi, bankama, svakome ponešto duguju", kaže profesor Savić.
Prema njegovim rečima, 10 godina je izgubljeno, a moglo se uraditi više kad zemlja nije bila u ovakvoj krizi.
"Aljkava politika prethodnih vlada dovela je ta preduzeća u lošu poziciju. Zato su danas te firme izgubile tržište, tehnički i tehnološki su zaostale, pa država iz budžeta troši mnogo novca za njih.
Država će verovatno samo za manji broj moći da pronađe strateškog partnera, dok će većina morati u stečaj i likvidaciju", ocenio je on uz opasku da bi neke bilo moguće oporaviti, na primer, FAP ili IMT.
Radikalizacija štrajka
Snežana Veličković, jedna od 1.760 radnika Jumka iz Vranja rekla je Tanjugu da su radnici tog preduzeća u štrajku od 13. januara, i naglašava da neće odustati od "borbe za svoja prava".
"Svim sredstvima ćemo se boriti da firma opstane. Radikalizovaćemo štrajk, krenućemo u šetnju prema Beogradu, blokiraćemo put, angažovaćemo omladinu. Ceo grad bi trebalo da se bori", poručuje Veličković i dodaje da bi svi koji su doveli firmu do ovog stanja trebalo da odgovaraju.
Ona navodi da sidikat Jumka od početka štrajka između ostalog zahteva promenu menadžmenta, nadzornog i upravnog odbora, povezivanje radnog staža, socijalni program, otpremninu za penzionere, 17 zaostalih zarada iz 2002. i 2003.