NAJLEPŠI STIHOVI "GARAVOG SOKAKA" – Kad pomislimo na poeziju, setimo se njih

Današnji Svetski dan poezije valja proslaviti uz dobre stihove. Na primer, stihove Garavog Sokaka.

- Kazaljke su na cageru, ja se vozim na bageru, celi božji dan. Utovaram, istovaram, nikad se ne odmaram, al' ipak za sreću znam. Ja volim da radim, i tobom se sladim. Ja volim da radim i sa tobom drugujem.

- Šibice su noćas u očima tvojim i sa tim se bolje nemoj šaliti, jer slama je blizu, a Dunav daleko, zato staru vatru nemoj paliti.

- Ti si moja emotivna greška. Terorista ti si srca mog. Zbog tebe po drumovima sveta, sad koračam emotivno bos.

- Ne treba meni šećer i čaša ladne vode, ne tražim spas u vinu i nitroglicerinu jer, mogu da podnesem da više ne voliš me ti.

- Dao bi carstvo svo da čujem slavuja poj, još kad bi video kako sanjaš, svilene haljine, pisma iz daljine, ti i sad sigurno znaš da na te mislim ja.

- Živim ko miš u supermarketu, okružen najlepšim ženama na svetu. U zemlji Srbiji s Drinama krivim, al' samo tu ko čovek živim.

- Sad se grejem vinom crvenim i šporetom jednim drvenim, ali rebus nisam rešio gde sam s tobom grešio.

- Nemoj da budeš kao ja, što iste greške ponavljam i što celi život prema tebi gledam, što iz svoga srca nikome te ne dam.

- I nemoj više da me pališ jer, već odavno, gorim ja. Kad god te vidim, k'o prut se tresem i kao malter otpadam.

- Šaran, štuka, linjak, som - biće čorba kao grom, džaba kad me ne voliš. Suknja, štikla, glatko, slatko - to si ti opisana kratko, što na mene ne misliš.

- Ja retko gledam preko plota u stare fajlove svog života. Od svake ljubavi ostade stih, popiću čašu za svaku od njih.

- Kad je sudbina mene kaznila da te ne ljubim više nikada, nek ti pošalje bog stručak malina, nek te pozdravi kad ne mogu ja.

- Šest dinara, dvanajst kopči, ej, da nemaš crne oči ne bih begeš one noći zbog njih glavom razbio.

- Deca će sigurno otići s tobom i naša kuća s kapije dve, ali sve mislim da nije tačno da baš ni malo ne voliš me.

- Ići ću opet u Honolulu sve dok mi ne svane zora, uz tanak špricer, il' ladno pivo slušaću talase mora. Ići ću opet u Honolulu u košulji na cveće, pa tamne noći i suze za oči tu me naći neće.

Ako se pitate zašto smo baš uz njihove stihove rešili da proslavimo Svetski dan poezije, odgovor je jasan...

... Jer oni plaču samo kada ljušte luk! I, ponekad, kad liju kiše, kad se oluja sprema i... kad se sete da je nema.