NE IGNORIŠITE OVE ZNAKE: Telo vam poručuje da morate da promenite ishranu!

Proteini se izgrađuju različitim kombinacijama 20 aminokiselina, a koliko je za njihovo prisustvo u ogranizmu važna pravilna ishrana, najbolje ilustruje činjenica da je 8 aminokiselina bez kojih ne može da nastane protein esencijalno, odnosno organizam ne može sam da ih stvori, već je jedini način da ih unesemo hranom.

Proteini su važan deo gotovo svih procesa u ljudskom organizmu, bez njih su nemogući rast, regeneracija, katalitičke reakcije, imaju strukturnu, skladišnu, transportnu, odbrambenu i brojne druge uloge u organizmu.

Nalaze se u gotovo svim namirnicama, sem u rafinisanim šećerima i mastima, što praktično znači da ih vrlo lako možemo uneti u organizam u odgovarajućoj količini. Ipak, nepravilna, jednolična ishrana, glavni je uzrok nedostatka proteina, a posledice koje se tom prilikom u organizmu dešavaju su više nego očigledne.

♦ Slabljenje i gubitak kose, ispucali nokti, problemi sa kožom

• Proteinima dugujemo veliku zahvalnost  kada nam nokti, kosa i koža lepo izgledaju. Njihovi nedostaci izazivaju različite promene - od zanoktica, do slamnate kose bez života i sjaja, kože sivkastog tona bez elastičnosti i mladalačke lepote.

♦ Manjak energije i malaksalost

• Da mu fale proteini, organizam će vam poručiti i tako što ćete se često osećati umorno, malaksalo i bez imalo energije. Kada uzmete u obzir koje sve uloge treba da ispune proteini kako bi telo normalno funkcionisalo, jasno je da organizam nije u stanju da sa lakoćom obavlja sve procese kada ima manjak proteina. Proteini su važni za mišićno tkivo, pa se slabost često objašnjava kroz ovu činjenicu, a učestvuju i u izdradnji hemoglobina koji prenosi kiseonik, pa je ovo još jedan od mogućih razloga za osećaj umora i manjak energije.

♦ Česta bolešljivost

• Ukoliko vas ne preskače grip, često imate kijavice i slično, postoji mogućnost da vaš organizam ima manjak proteina, s obzirom da su oni izuzetno važni u očuvanju dobrog imuno stanja organizma.

Šta kada je proteina previše?

Sa druge strane, postoji mogućnost i da unosimo previše proteina, što će rezultovati povećanom telesnom težinom, ali i mogućim kardio-vaskulatnim bolestima, s obzirom da veliki broj namirnica bogatih proteinima sadrži i veliki količine masti.

Američki nutricionisti poručuju da je ključ u sprečavanju ovakvog ishoda aktivan život i bavljenje sportom – u suprotnom se viškovi kalorija skladište kao masti u telu.

Ovo nas ponovo vraća na dva osnovna postulata zdravog života – izbalansiranu ishranu i fizičku aktivnost.

''Treba se voditi piramidom zdrave ishrane i u srpsku tradicionalnu ishranu pored dobro poznatih namirnica uvesti i integralni pirinač, sočivo, proso, heljdu, leblebiju, što više sezonskog povrća, brokoli, spanać, blitvu, praziluk, celer, dakle vlaknastu hranu, sezonskog voća (uključujući i orašaste plodove). Uvek dajte prednost ribi i izaberite recimo pastrmku ili oslića pre nego masna mesa; ubacite ćuretinu u ishranu. Od mlečnih poroizvoda izaberite ne toliko masne sireve i kiselo mleko. Od ulja birajte maslinovo i ulje koštica grožđa. Zasladite se na primer crnom čokoladom ili sutlijašem'', savetuje nutricionistkinja Jasna Vujičić.

ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život

Sa željom da se nezdrave navike iskorene, portal SrbijaDanas.com pokrenuo je kampanju''ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život'', koja će trajati šest meseci i kroz različite sadržaje u vezi sa zdravim navikama, sportom i ishranom imati jedan cilj – da u Srbiji rastu zdrava deca.

Kroz istraživanja i teme koje se iz različitih uglova bave zdravljem predstavljaćemo načine da dete ostane zdravo, kako da se pravilno hrani i načine da se fizički aktivira i zavoli sport.

Naša misija će biti da promenimo poraznu statistiku i sprečimo razvijanje temelja za nastanak teških bolesti koje loša ishrana i fizička neaktivnost uzrokuju, ali i da ukažemo na povoljan uticaj dobrih navika na mentalno zdravlje.