NEHUMANI ZAKONI: Da li je moguće da deca sa posebnim potrebama moraju da uče i STRANI JEZIK?
Koliko je humano da deca ometena u razvoju uče strani jezik, a da pritom ne znaju dobro ni maternji, za portal Srbija Danas.com pričao je Salim Goranac, direktor škole "Sava Jovanović Sirogojno" iz Zemuna.
Odluka Ministarstva prosvete da u svoje programe uvrsti učenje stranog jezika i u školama za decu koja imaju smetnji u mentalnom razvoju realizuje se već dugi niz godina i ocenjena je u našem društvu uglavnom kao neprimerena, zbog toga što takvo učenje iziskuje više mentalne funkcije, koja je kod ovakve dece znatno manje razvijena.
Pa ipak, zakon se mora poštovati, ali i uz zakon postoje i neke alternative koje škole za decu ometenu u razvoju neretko primenjuju.
Sa tim se složio i direktor zemunske škole za decu ometenu u razvoju - Salim Goranac: "To je po zakonu tako, i on je odavno usvojen. Ali, sa druge strane, svaka škola može da ima u svom okviru stručni tim za inkluziju, gde defektolog, psiholog i eventualno direktor donose odluku, tačnije procenu o detetu - da li može da sluša drugi jezik. Oni procenjuju da li je dete sposobno da sluša nastavu stranog jezika".
Salim Goranac za portal Srbija Danas.com kaže da je neophodno da se detetu koje je ometeno u razvoju daju dodatne vežbe da bi ono napredovalo. U tom napretku veliku ulogu ima upravo taj stručni tim koji dete prati i usmerava ga ka boljim načinima učenja i mentalnog razvoja.
Neophodan rad sa defektologom
"Detetu sa smetnjama u razvoju tokom celog školovanja trebaju defektolozi jer oni najbolje poznaju tu tematiku. Mi smo takođe organizovali stručni mobilni tim koji je obišao čak 21 školu i pružio im stručne usluge, logopedski tretmane, psihomotoričke vežbe - što je od velikog značaja", rekao je Goranac.
"Suština je u tome da se posvetimo svakom detetu, potrebno je napraviti individualno-obrazovni plan (IOP), i prema svakom detetu se napravi program ponaosob", kazao je Goranac, dodajući da dalji tok dešavanja zavisi od menadžmenta škole šta to treba prihvatiti.
Direktor škole dalje naglašava da je primarni zadatak pružiti detetu adekvatnu pomoć, i da ih treba podstaći da napreduju koliko mogu, ali ipak za sve postoje granice. "Ukoliko je dete autistično, ako je detetu slab govor do 6-7 godine, onda su šanse za napretkom izuzetno male. Posle desete godine tek ne postoji mogućnost", dodaje Goranac.
Teško usvajaju strani jezik
"Postoji učenje stranog jezika, ali to ide jako teško. Potrebno je uraditi profil deteta, da se dete kompletno "skenira" po svim mogućnostima, pa se onda vidi da li dete može da uči", kazao je Goranac.
Zakon kaže jedno, praksa drugo
"Mi poštujemo plan i program Ministarstva, ali uz to za svako dete pravimo IOP, i onda učenje ide sklono njihovim mogućnostima. Formalno se mora raditi po programu Ministarstva, ali pravilnici podakta dozvoljavaju da se sa decom radi putem IOP-a", kaže Goranac.
Individualno-obrazovni plan kao rešenje
Škola za decu sa posebnim potrebama "Sava Jovanović Sirogojno" trenutno ima skoro 70 učenika sa IOP-om. "Biće ih još više, dok ne dođemo na kraju do 100% učenika koji će raditi po tom programu , tj. da se apsolutno sa svakim detetom radi pojedinačno, i tako bismo im se maksimalno posvetili", kaže Goranac.
Deficit sa defektolozima
Naša škola ima svake godine povećanje učenika sa smetnjama skoro za 25%. Preko nam je potrebno još defektologa, za još minimum četiri radna mesta.
Problem je do Ministarstva
"Problem je što su takav program usvojili. Gledajući programe drugih zemalja, kod nas je situacija bitno drugačija. Ali, takav je zakon. Tako je u svim školama, ali se kod nas radi i IOP. Drugi strani jezik je od sada u 5. i 6. razredu po redovnom programu.
Ali, mi smo procenili da je za tu decu mnogo bolje da imaju individualne logopedske, psihomotoričke, korektivne vežbe, rad sa defektologom nego da sluša dva sata italijanski, ili kineski jezik, što bi u krajnjem smislu neproduktivno za njih. Mi tako radimo", rekao je Sailm Goranac.