NI LJUBAV NI TUGA NE PROLAZE: Ispovest žene kojoj je muž prerano umro

Danas je prošlo prvih 30 dana od smrti mog muža. Judaizam poziva na period intenzivne žalosti poznat kao Šiva koji traje sedam dana nakon što je voljena osoba sahranjena. Danas ističe tih 30 dana i to je razlog zašto ovo pišem.

Jedan moj prijatelj iz detinjstva koji je sada rabin nedavno mi je rekao da najmoćnija molitva koju je ikada pročitao: "Ne daj mi da ne umrem dok sam još živ". Nikada nisam shvatala ovu molitvu pre nego što sam izgubila Dejva. Sada je razumem.

Mislim da kada dođe do tragedije, na neki način ona predstavlja izbor. Možete se prepustiti praznini koja ispunjava vaše srce, pluća, sputava vašu sposobnost da razmišljate ili dišete. Ili možete da pokušate da nađete smisao. Za ovih 30 dana, ja sam provela mnogo trenutaka izgubljena u toj praznini.  Ali kada mogu, želim da izaberem život i smisao.

Iako je iskustvo žalosti duboko lična, hrabrost onih koji su podelili svoja iskustva pomogla mi je da se izvučem. Neki koji su mi otvorili svoja srca su moji najbliži prijatelji. Ostali su bili potpuni stranci. Zato ja delim ono što sam naučila u nadi da će pomoći nekom drugom.

Živela sam 30 godina u ovih 30 dana. Ja sam 30 godina tužnija. Osećam se kao da sam 30 godina mudrija.

Shvatila sam da nikada nisam znala šta da kažem drugima u nevolji. Mislim da sam to pogrešno radila. Pokušavala sam da uverim ljude da će biti sve u redu, misleći da je nada najviše što sam mogla da ponudim. Moj prijatelj koji je bolovao od raka rekao mi je da je najgora stvar koju ljudi mogu da mu kažu je "Biće sve u redu." Kako znaš da će biti u redu? Zar ne shvatate da bih mogao umreti? Shvatila sam prošlog meseca šta je pokušavao da me nauči.

Naučila sam da pitam za pomoć i koliko mi treba pomoć drugih. Do sada sam bila starija sestra, direktor i planer. Nisam planirala ovo, a kad se desilo, nisam bila u stanju da radim mnogo toga. Oni najbliži preuzeli su deo mog posla. Oni su planirali. Oni su mi rekli gde da sednem i podsetili da treba da jedem. Oni su i dalje moja podrška.

Naučila sam šta je zahvalnost. Cenim svaki osmeh, svaki zagrljaj. Više ne uzimam svaki dan zdravo za gotovo. Zaista sam zahvalna svim koji su mi pomogli i pokazali svoje simpatije. Ne mogu ni da izrazim zahvalnost koju osećam prema svojoj porodici i prijateljima koji su učinili tako mnogo za mene. U teškim trenucima, samo njihova lica su me "vukla" iz izolacije i spasla straha. Moja zahvalnost prema njima ne poznaje granice.

Dejv, u uspomenu na tebe podizaću tvoju decu kao što oni zaslužuju da se budu odgajani, obećavam da ću učiniti sve što mogu za njih. I kao što je Bono pevao: "Nema kraja tugovanju... i nema kraja ljubavi." Volim te, Dejv".