NEMA NI GROBNO MESTO: Odluka o rehabilitaciji Draže Mihailovića moguća 14. maja
BEOGRAD - Viši sud u Beogradu planira da odluku o rehabilitaciji komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića javno objavi 14. maja, saopšteno je na današnjem ročištu.
Sledeće ročište, kada će se izvoditi dokazi, zakazano je za 28. april, a završne reči predlagača rehabilitacije za 12. maj.
Sudija Aleksandar Trešnjev nagovestio je da bi odluka o predlogu za rehabilitaciju Mihailovića mogla da bude objavljena 14. maja.
Na današnjem ročištu, sud je preslušavao šest tonskih zapisa sa suđenja Dragoljubu Mihailoviću i ostalima iz jula 1946. Predlagači rehabilitacije prigovorili su izvođenju tih dokaza, jer se, kako su naveli, njima ne dokazuje ništa u vezi sa pravim pitanjem postavljenim predlogom za rehabilitaciju, ali je sud ipak ostao pri svojoj odluci i preslušao tonski zapis.
I na današnjem suđenju, sudija Trešnjev i punomoćnik predlagača rehabilitacije profesor Pravnog fakulteta i savetnik predsednika Republike Oliver Antić vodili su pravnu polemiku o procesnim pitanjima, kao i da li stranke treba da sede dok pričaju, na kojoj strani treba da sedi tužilac i da li uopšte treba da prisustvuje postupku za rehabilitaiju, koji je jednostranački.
Krajem februara ovaj proces je krenuo formalno ispočetka zbog promene u sastavu sudskog veća, ali je odlučeno da se ne saslušavaju ponovo svi svedoci, već da se sud upozna sa sadržinom njihovih iskaza, kao i da ponovo "formalno" izvede sve pisane dokaze.
Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je tada da bi ovaj proces mogao da traje još dva do tri ročišta i da se okonča završnim rečima predlagača rehabilitacije.
Prema dosadašnjoj praksi, sud neće svoju odluku o predlogu za rehabilitaciju objaviti na ročištu već će po okončanju rasprave, pisanim putem u zakonskom roku.
Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.
Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, streljan je u Beogradu. Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
Mihailović inače nema grobno mesto. U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
Pogledajte i: