OD ŠARLI EBDOA DO CRNOG PETKA: Evo kako se Evropa promenila između dva teroristička napada
Reakcija evropske javnosti na pariske napade bila je drugačija nego u vreme napada na Šarli Ebdo. Čini se da se multikulturalnost i sloboda govora više ne brani...
Nekoliko dana nakon Nove godine u Parizu je ubijeno 16 ljudi. Tog 7. januara 2015. teroristi su napali redakciju satiričnog časopisa Šarli Ebdo. Osim ubijenih novinara, kao žrtve prepoznati su sloboda izražavanja, Francuska, Francuzi, pa čak i muslimani. Francuzi su tada svijetu poručili da su jedinstveni u obrani svog jedinstva, slobode i multikulturalnosti.
Deset meseci kasnije teroristi su ponovo udarili na Pariz. Članovi Islamske države ubili su 132 ljudi na koncertu, u barovima, restoranima..., a za živote brojnih povređenih lekari se i dalje bore. Multikulturalnost se našla na udaru, a stranke koje se protive izbeglicama i useljavanjima opet dobile "svojih pet minuta", piše 24sata.hr.
Veliki broj Evropljana za napade okrivio izbeglice
Reakcija evropske javnosti na poslednje napade bila je znatno drugačija. Multikulturalnost i sloboda govora više se ne brani, naprotiv, zagovara se zatvaranje granica:
- Napadi na časopis i jevrejsku prodavnicu za mnoge su bili udar na slobodu govora i vere. Poslednji napadi na javna mesta nisu povezani ni sa kakvom simbolikom, pa je veliki broj Evropljana za njih okrivio izbegličku krizu i ljude koji u velikom broju već nekoliko meseci pristižu u Evropu - piše u svojoj analizi časopis Economist.
Poljska je već nekoliko sati nakon napada požurila da objavi kako zbog najnovijih događaja ne planira da prihvati izbeglice, dok je češki predsednik Miloš Zeman javnost zastrašio tvrdnjama da bi izbeglice mogle da kameniju neverne žene i pokušaju da u zemlje u koje se dosele uvedu svoje zakone.
- Ovim napadima započela je bitka za budućnost Europe - smatra Zeman.
Slovački predsednik Robert Fico izjavio je kako se nada da će neki ljudi u Europi "napokon progledati". Svima njima zajednički je stav da islam ne pripada Evropi, te da postoji velika opasnost od dolaska terorista u izbegličkom talasu.
Ruski predsednik Vladimir Putin o izbeglicama nije govorio, ali je Francuskoj dao znak da očekuje konačan kraj međunarodne izolacije Rusije u zamenu za podršku u zajedničkoj borbi protiv terorizma.
U moru reakcija čuju se i pozivi kako teroristima ne sme uspeti plan da među ljudima izgrade zidove. Dok se granične kontrole jedna za drugom vraćaju na davno napuštene prelaze u šengenskoj zoni, a žice s oštrim žiletima razdvajaju evropske narode, sve upućuje na to da su teroristi za sada u prednosti. Pitanje je hoćemo li uspeti da ih zaustavimo pre nego što se cela Evropa opasa zidovima, žicama, žiletima...
