ODRŽANA REČ: Usvojeni medijski zakoni
Kako je premijer Aleksandar Vučić najavio u svom ekspozeu 27. aprila tako je i bilo - usvojen je paket medijskih zakona kojima se ova oblast reguliše i usaglašava sa evropskim zakonima i praksom.
Medijski zakoni našli su se drugog avgusta pred poslanicima Narodne skupštine Srbije i usvojeni su od strane ovog tela. Poslanici su tom prilikom usvojili Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o javnim medijskim servisima i Zakon o elektronskim medijima.
Rešavanje slučajeva ubijenih novinara
Premijer je u ekspozeu najavio da je vlada posvećena tome da nastavi, bez bilo kakvog dovođenja u pitanje, istrage i rešavanje svih slučajeva ubijenih novinara. Tom prilikom je istakao da novinari u Srbiji moraju da osećaju da mogu slobodno da krstare i istražuju šta god požele bez bilo kakve bojazni za svoje dobro.
"Ovo je fundamentalni zahtev slobodnog i modernog društva", rekao je Vučić.
Medijski zakoni do leta
Plan premijera i ministara da do leta usvoje paket medijskih zakona omele su katastrofalne poplave sa kojima se naša zemlja suočila na početku rada nove vlade. Ali, kada je situacija stavljena pod kontrolom i odpočeo normalan rad državnih organa, medijski zakoni su se našli pred poslanicima u Narodnoj skupštini.
Premijer je u ekspozeu naglasio da će posle punih jedanaest godina biti usvojena tri medijska zakona o javnom informisanju, elektronskim medijima i o javnim servisima, kao i da će se ubrzati postupak donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača i Zakona o rekramiranju.
"Ovaj korpus zakona predstavljaće novi iskorak u uvođenju regulatorne prakse koja je podudarna sa evropskim standardima, a kroz podzakonske akte, kroz uspostavljanje mehanizama i kroz jačanje samoregulatornih mehanizama ali i kroz pravosudnu praksu, omogućićemo da ovi zakoni zaista budu pravi temelj koji garantuje slobodu govora, slobodu medija i efikasno funkcionisanje informisanja građana", najavio je premijer.
Izrazio je i želju da sve buduće ocene o slobodi medija i novinara u Srbiji imaju samo jednu dimenziju - slobodno iformisanje.
Govoreći o javnim servisima, premijer je ukazao na to da oni treba da funkcionišu po najboljim standardima i da mnogo više nego do sada budu u funkciji interesa građana kada je reč o kulturnim i obrazovnim ponudama, da budu efikasni u raspolaganju resursima i moderni kao i svi drugi mediji.
Istrajan u svojim namerama, sa jasno određenim ciljevima i raspoloživim sredstvima, premijer je održao reč i zakoni iz oblasti medija usvojeni su početkom meseca, zahvaljujući odlučnosti i upornosti vlade i premijera da naše medije i medijske zakone usaglase sa praksom evropskih zemalja, a sve u korist Srbije.
Zakon o javnom informisanju i medijima
Zakon o javnom informisanju stvara uslove za slobodan razvoj nezavisnih, profesionalnih medija i medijskog sistema koji treba da omogući najšire zadovoljavanje potreba građana, bez diskriminacije, za informacijama i sadržajima iz svih oblasti društvenog života.
Propisan je i izlazak države iz medija, osim u za to posebno utvrđenim slučajevima, kao i jasno definisan javni interes u oblasti javnog informisanja.
Zakonom se reguliše položaj urednika, zaštita prava novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zatim transparentnost vlasništva u medijima, uspostavljanje Registra medija i zaštita medijskog pluralizma kroz sprečavanje nedozvoljenog objedinjavanja u oblasti javnog informisanja.
Predviđen je prelazak sa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog, konkursnog sufinasiranja, za sve medije, odnosno izdavače medija koji su upisani u registar medija, pravna lica, odnosno preduzetnike koji su registrovani za proizvodnju medijskih sadržaja, kao i druga pravna lica.
Zakonom se prvi put daje zaštita i žrtvama nasilja, uređeno je objavljivanje informacija iz privatnog života i ličnih zapisa, kao i pravila koja se odnose na uslove kada je dopušteno objavljivanje informacija iz privatnog života i ličnih pisanih zapisa.
Značajna novina predviđena je u odredbi koja propisuje kada nije potreban pristanak za objavljivanje informacije iz privatnog života, ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom, preteže u odnosu na interes da se spreči njeno objavljivanje. Ti slučajevi su precizno predviđeni zakonom.
Zakon o elektronskim medijima
Zakon o elektronskim medijima precizno definiše nadležnosti Srbije nad pružaocima audiovizuelnih medijskih usluga zbog prelaska na digitalno emitovanje programa.
Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga a ne kao emiteri.
Zakon terminološki usklađuje i određuje definicija pojmova u skladu sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama, normativnog regulisanja rada, nadležnosti i poslova regulatornog tela u oblasti elektronskih medija, imajući u vidu promenjene okolnosti do kojih će doći prelaskom sa analognog na digitalno emitovanje.
Zakon o javnim medijskim servisima
Novi Zakon o javnim medijskim servisima skupština je usvojila sa 183 glasa. Ovaj zakon uređuje rad javnih medijskih servisa RTS i RTV, precizira obaveza njihovog rada na načelima istinitog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog informisanja, zabrana cenzure, poštovanje ljudskih prava i finansiranje iz budžeta do 2016. godine.
Zakonom se precizira da će njihovo finansiranje od 2016. godine biti iz takse za javni medijski servis, iz budžeta, od komercijalnih prihoda.
Takođe, zakonom se podvlači i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa u ostvarivanja javnog interesa koji podrazumeva proizvodnju, kupovinu, obradu i objavljivanje radio, televizijskih i multimedijalnih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečjih, zabavnih, sportskih, verskih i drugih koji su od javnog interesa za građane.
Zakon naglašava da javni medijski servis ostvaruje javni interes, uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara upravo toj javnosti, a odgovornost javnog medijskog servisa ostvaruje se javnim postupkom imenovanja organa javnog medijskog servisa.
Medijski sadržaji RTS i RTV imaju za cilj ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, razmenu ideja i mišljenja, negovanje vrednosti demokratskog društva, unapređivanje političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja, kao i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina.