OTKRIVENA TAJNA O HAPŠENJU ZEMUNSKOG KLANA: Evo kako je britanska služba MI6 uhapsila Đinđićeve ubice

Dobitnik Pulicerove nagrade, jedan od najuglednijih britanskih novinara i spoljnopolitički urednik Gardijana Džulijan Bordžer ovih dana objavio je knjigu “Kasapinov trag”, o potrazi za optuženima za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije.

U knjizi iz koje Nedeljnik prenosi delove, a koju je, kako kaže, pisao godinama i pripremao još kao ratni izveštač sa Balkana devedesetih, Bordžer iznosi dosad nepoznate detalje o lovu na Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Antu Gotovinu, ali i o radu američkih i britanskih špijuna u Beogradu, Banjaluci, Zagrebu, Sarajevu...

Izvori Nedeljnika iz vrha obaveštajnih službi potvrdili su da su brojne Bordžerove informacije autentične, posebno deo koji se odnosi na prisluškivanje, praćenje i saradnju sa našim obaveštajcima.

– Nakon 2001. godine i Miloševićevog pada, fokus lova MI6 prebacio se na Beograd. U saradnji sa ljudima iz Demokratske stranke iz okruženja Zorana Đinđića, mršavog i dobro obučenog mladog liberalnog lidera koji je pomogao rušenju Miloševića u oktobru 2000, britanski špijuni bili su vrlo efikasni u nalaženju nekih od osumnjičenih za ratne zločine, koji su pre toga uspevali da izbegnu SAS-ovce u Bosni – piše Bordžer.

– MI6 imao je i ulogu podrške u operaciji ‘Sablja’. Britanski špijuni pratili su mnoge na listi za hapšenje, znali su im kretanja bolje nego domaća policija, i otkrili su, nakon ubistva premijera, da imaju partnere u šokiranoj srpskoj vladi – tvrdi on.

Šef odeljenja u Beogradu bio je Entoni Monkton, kojeg će jedan prijatelj opisati kao “klasičnog špijuna-džentlmena”. Vodio je kriket-klub u Beogradu i britanske obaveštajne operacije u Srbiji i u Crnoj Gori. Sin Gilberta, vikonta od Brenčlija, bio je mlađi brat Kristofera, savetnika Margaret Tačer koji će u starosti postati ekscentrični i glasni skeptik za klimatske promene. Njihova sestra, Roza, bila je udata za Dominika Losona, urednika Sandej telegrafa i bliskog prijatelja princeze Dajane.

STEFANOVIĆ: Tito i Đinđić imaju jednu sličnost!

Monkton je postao ekspert za “crvene beretke” i zemunski klan, i za njihove veze unutar vlade i obaveštajnog establišmenta. Ali njegova uloga u nalaženju osumnjičenih nakon Đinđićevog ubistva donela mu je i neprijatelje, posebno u krugovima oko Koštunice.

Istraga je išla u samo srce državnih organa Srbije i pretila je da dodirne bezbednjake oko Koštunice. Kada je Koštuničin savetnik Rade Bulatović postao šef BIA, Monkton je ostao na marginama.

Bordžer piše i kako su Amerikanci uhvatili svog prvog osumnjičenog, Stevana Todorovića.

Amerikanci su osumnjičenog Stevana Todorovića pratili kada je prešao iz Bosne u Srbiju. Zahvaljujući svom poznanstvu sa Radovanom Karadžićem, stigao je u Beograd, pravo u striptiz-bar “Lotus”, koji je držao Boško Radonjić.

– Radonjić je bio jedan od najpoznatijih kriminalaca sa prostora bivše Jugoslavije, emigrant-povratnik čija je životna priča oslikavala nasilnu prošlost Jugoslavije. Bila je to simbiotska veza. Karadžić je bio veliki kockar i često je, za vreme rata u Bosni, dolazio u Radonjićeve kockarnice u Beogradu i na Zlatiboru. Zauzvrat, Radonjić je finansirao SDS i pazio na Karadžićeve ljude – piše Bordžer, a prenosi Nedeljnik.

Zato je bilo logično što se Stevan Todorović obratio upravo Radonjiću. Ovaj ga je poslao na Zlatibor, dao mu posao u svom kazinu “Boss”, i smeštaj u jednoj kolibi nadomak grada. Amerikanci su poslali odred Delta Force da ga prati. Uzeli su rentakar i vozikali se po Zlatiboru.

Pronaći će Todorovića veoma brzo: on je bio veoma krupan čovek, sa brkovima koje ne možete da promašite. Pratili su njegov “golf” do vikendice i počeli da ga posmatraju. Ipak, Delta Force nije imao ingerencije da obavi bilo kakvo hapšenje na teritoriji Jugoslavije.

– Imali smo vrlo čudna pravila. Često smo prelazili granicu radi izviđanja, ali nam nisu dozvoljavali da hapsimo – reći će jedan od njih kasnije.

NAJNOVIJI DETALJI ĐINĐIĆEVOG UBISTVA: Ovo su PROPUSTI u veštačenju tela!

Umesto toga, CIA je unajmila lokalce, nekoliko Srba koji su čitav rat proveli u Sarajevu. Dat im je veliki novac, ali i jasan zadatak. Nađite begunca, uhvatite ga, i prebacite ga u Bosnu gde ga “legalno” može uhapsiti SFOR.

Posao je obavljen 27. septembra 1998, bez mnogo problema. Tipovi su zakucali na vrata vikendice, Todorović je otvorio, oni su upali i pretukli ga. Vezanog su ga ubacili u gepek crvenog “mercedesa”, koji će baržom preći Drinu. Tamo ga je SFOR mogao “uhapsiti”. Američki vojnici preuzeli su Todorovića i helikopterom ga prebacili u Tuzlu, u svoj garnizon. Istog dana bio je u Hagu.