Ovo je bila prva psovka u srpskoj kinematografiji ikada

Penzionerske dane Ljuba Tadić je provodio sa prijateljima, a bio je deo inventara u popularnoj beogradskoj kafani „Madera“.

Na opasku da i dalje smatra kako je to moćna kafana u Beogradu u kojoj se vodi visoka politika, ali i ona fudbalska, legendarni glumac je jednom prilikom rekao:

- Sve nas je manje i manje. Otkad je umro Aca Obradović ništa više nije isto. Odavno Madera više nije ta moćna kafana o kojoj govorite. Sada sedimo, uglavnom, mi penzioneri i komentarišemo ono sto smo videli na televiziji i pročitali u novinama. Pričamo o politici i fudbalu. A to je jedino što zanima naše ljude. Nemojmo imati iluzija da ce neko pričati o knjizi koju je pročitao ili predstavi koju je video.

Danas, velika scena JDP zove se "Ljuba Tadić".

Između ostalog, slavni glumac je poznat i po sjajnoj ulozi majora Kursule u svima poznatom filmu „Marš na Drinu“. U pitanju je film koji će ostati upamćen i po onome što se u tom filmu prvi put čuje i psovka u istoriji srpske kinematografije, piše portal Dnevno.

- Po scenariju je trebalo i ja da odem na konju sa Gavrićem… ali ja sam voleo da ostavim Kursulu tamo na Ceru. To je nekako lepše, jer sam voleo tog Kursulu, tu ulogu, tu ličnost. Lepo napisana ličnost, lepo postavljena. I ubeđivao sam Žiku da treba da poginem, a Žika se nije složio sa tim. Pošto je ekipa bila kompaktna, svi su bili sjajni tamo, a bio je Duško Piros (Živković) sa kojima sam bio veliki prijatelj, on je pirotehniku pravio, pa sam Duška animirao da tu upali dve-tri granate…

Našao sam jedan koren tamo i gospodina Milorada Markovića, on je snimao, zamolio da li on hoće? On je rekao da hoće. Bio mu je asistent Boža Miletić i on je hteo da dođe. I mi smo to snimili kad se završilo snimanje. Žika je to čuo i ljutio se… Mi smo samo u jednom kadru to snimili. Dogovorili smo se, stavio kameru gospodin Marković, i ja treba da utrčim, Duško Piros da opali iza mojih leđa tu granatu, on me udari po leđima, ja da se naslonim na jednu granu, dođem na taj koren da sednem i pogledam u Drinu.

Međutim, meni se koporan od one granate upali i počne nešto da me peče po leđima. Ja se okrenem tamo pogledam i kažem: "Drino… je*em ti" i spustim glavu kao da sam mrtav. I kažem njima: "Gasite! Gasite!“ Kaže: "Čekaj još malo da traje kadar" (smeh) Oni me onda obore i ugase mi onaj koporan pozadi. Nije mi ništa bilo. Međutim, dođe pregled materijala i na pregledu bio je umetnički direktor Radoš Novaković gledao to zajedno sa Žikom.

Ja nisam bio nego su mi pričali. I odjedanput je taj kadar bio, ali to se nemo snimalo, mi smo nasinhronizovali, i Radoš pita Žiku: "Šta ovo Ljuba kaže?" "To su oni sami tamo nešto muvali, ne znam ko je podvalio to… bez veze je to". "Pa šta kaže Ljuba u tom kadru?" "Pa kaže: ‘Drino je*em te’. Kako to može da kaže?" To je prva psovka, to nije moglo da se pojmi da neko opsuje. Radoš skoči pa kaže: "Žiko to je kraj filma! Pa to je super!"… i tako su oni umontirali i tako bude kraj filma.

Nije bilo ono na konju odlazimo u dalji rat, zasvira "Marš na Drinu" i onda se završi. Taj kadar mnogi pamte. Ja sam putovao po svetu, bio u Australiji, Americi, Kanadi…i svi oni imaju te kasete i gledaju te filmove, i svi govore i citiraju…

- To je bila prva psovka - rekao je maestralni Tadić u jednom novinskom intervjuu.