PAZITE SE, NOVA PREVARA: Mislite da ste kupili MASLINOVO ulje, a dobili ste nešto drugo!
Reč stručnjaka
U sastavu prirodnog soka od citrusnog voća obavezno se dodaju flavanonski glikozidi hesperidin ili naringin, koji, na primer, daje gorak ukus, recimo soku od grejpfruta. Ako se ove komponente ne nalaze u sastavu sokova od citrusnog voća, proizvod je verovatno lažiran, upozoravaju stručnjaci.
Hemijska analitika ovih i mnogih drugih komponenti hrane, međutim, još je komplikovana i nije dostupna svim laboratorijama, zbog vrlo skupe opreme i nedostatka stručnjaka.
“Postoje pravilnici koji utvrđuju parametre i metode za analizu i utvrđivanje kvaliteta proizvoda, na primer proizvoda od grožđa, i jasno je da ako neki parametar, ili više njih, odstupaju od traženih, to ukazuje na loš kvalitet, a posredno to možda znači i da proizvod nije autentičan, ali ipak ne mora da bude dokaz lažiranja”, kaže Vesna Rakić, redovni profesor na Katedri za hemiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Hemijskom analizom hrane mogu da se dobiju informacije o hranljivim komponentama, ali i o prisustvu antinutrijenata, odnosno supstanci koje onemogućavaju iskorišćavanje hranljivih komponenti, aditiva, toksina, alergena, zagađivača iz okruženja, antimikrobnih rezidua.
“Rezultati hemijske analize hrane omogućavaju utvrđivanje kvaliteta namirnica, ali takođe mogu da ukažu i na to da li je određeni proizvod autentičan ili njegov sastav ukazuje na primenu neodgovarajućih ili nedozvoljenih postupaka pri proizvodnji”, napominje dr Rakić.
“Svaki proizvod mora da bude zdrav, siguran za konzumiranje i privlačan. Varijacije u kvalitetu između proizvoda iste vrste moraju biti svedene na minimum. Produkti moraju biti prilagođeni zahtevima tržišta ukusom i nutritivnom vrednošću”, kaže ona.
Poslednja svetska istraživanja pokazuju da se ovaj prehrambeni proizvod često falsifikuje, a potrošačima se umesto čistog maslinovog, podmeće "rezano", uglavnom sojino ulje, koje "pozeleni" do željene nijanse zahvaljujući dodatim listićima koji puštaju boju.
Na spisku najčešće lažiranih proizvoda su još i prirodni voćni sokovi, vino i med. Dakle, namirnice koje mnogi kupuju kao zdrave, pišu Večernje novosti.
OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Kako da naplatite pocepane pantalone od GSP?
Kupcima hrane proizvedene industrijski svakako se preporučuje da čitaju deklaracije o sastavu, koje su obavezne za proizvođače. Ukoliko iz bilo kog razloga potrošač posumnja u kvalitet ili autentičnost hrane i želi da na to reaguje, najbolje je da se obrati nadležnoj inspekciji ili Udruženju za zaštitu potrošača.
Ne zna se koliko se hrane falsifikuje
U Srbiji nema prezicnih podataka o tome šta se najčešće falsifikuje i u kom obimu. Istina, raniji podaci pokazuju da se kod nas "kopiraju" žestoka pića i slatkiši, kao i da sve više anonimnih proizvođača za svoje mesto na rafovima bori tako što kopira izgled ambalaže poznatih proizvođača...
“Kada je reč o obimu falsifikovanja hrane, u Srbiji nema ni približnih podataka”, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
PODLI PIJAČARI: Pogledajte trik kojim varaju kupce! (VIDEO)
“Tu evidenciju ne vodi niko. Nije bilo istraživanja na osnovu kojih bi se sagledala rasprostranjenost falsifikovanja hrane. Na osnovu žalbi potrošača i delimično na osnovu ranijih ispitivanja kvaliteta, bilo je falsifikata meda, jakih pića rakije i vinjaka, proizvoda od mesa i mleka i drugog. Nisam imao podatke o falsifikovanju slatkiša”, kaže on.
Jedan od razloga za falsifikovanje hrane i pića na našem tržištu svakako je i nedovoljna zaštita robnih marki od samih proizvođača, slaba zaštita intelektualne svojine i slaba konkurencija.
OTVORITE ČETVORO OČIJU: 5 načina na koje nas varaju podli pijačari!
“Korišćenjem ambalaže poznatih robnih marki, uz minimalne izmene, a dovoljne da se falsifikatori zaštite u eventualnom sudskom sporu, pogoduju širenju ove štetne pojave”, naglašava Bogosavljević.