PIKANTERIJA: Kako i koje začine koristiti za ukusnija jela

Začini mogu svako jelo pretvoriti u prefinjenu hranu sa karakterom, a prirodni ukus hrane mogu da zamaskiraju i učine neprepoznatljivim! Ako vam se čini da je jelo bljutavo i da vam fali neki začin, a ne znate šta da pospete po hrani koju ste pripremili – mi smo tu za vas. Pročitajte ovaj detaljni vodič i bićete "pametniji" kuvar!

Saveti za korišćenje

Ne preterujte u količini i nikada ne dodajte dva vrlo jaka začina.

Ako koristite suve začinske biljke, dodajte ih na početku kuvanja, a sveže na kraju.

Začinske trave stavite u hladna jela nekoliko sati pre služenja, da bi se sjedinili ukusi.

Ako duplirate količinu u receptu, nemojte duplirati i količinu začina – dodajte 50%.

Suvi začini imaju jači ukus od svežih. Ekvivalent jednoj četvrtini kašičice praha je tri četvrtine suvog ili dve kašičice svežeg začina.

Rok trajanja

Biljne začine je najbolje upotrebljavati sveže, a ostali su uglavnom sušeni i najčešće se koriste mleveni. Takvi imaju rok trajanja otprilike šest meseci, pa bi trebalo da se čuvaju u hermetički zatvorenim posudama na mračnim mestima. Nemleveni mogu duže da zadrže ukus, pa mogu trajati i do pet godina.

Najjači ukus dobićete tostiranjem začina, tj. njihovim prženjem u tiganju uz neprestano mešanje. Tako se oslobađaju dublje i kompleksnije arome. Ipak, bitno je paziti da začini ne zagore. Pržene začine pre usitnjavanja treba ohladiti jer inače dolazi do kvarenja aromatičnih ulja.

A koliko da začinim i kada?

Veoma je bitno kada dodajete začine, kako biste iskoristili sve njegove osobine. Važi pravilo da se za postizanje izraženijeg ukusa jelo začinjava tik pred kraj kuvanja zato što začini dugotrajnim kuvanjem gube ukus. Ipak, ne važi to za sve začine. Žalfija ima moćnu aromu i može da izdrži kuvanje, a lovor svoju aromu polako pušta, pa je idealan za dužu pripremu jela.

Kada su posredi specijaliteti koji se ne obrađuju termički (dresinzi za salate, sokovi) – začine treba dodati nekoliko sati pre serivranja, kako bi se arome jela i začina sjedinile. Kod pripreme dresinga za salatu, začine pomešajte sa sirćetom mnogo pre dodavanja ulja.

Što se količine tiče – ne postoji određeno pravilo. Ako želite da se poigrate začinima, a niste vični kuvanju, pridržavajte se isprobanih recepta.

Ipak, ako ste voljni da eksperimentišete – počnite sa ¼ kafene kašičice za količinu koja se servira na 4 porcije, tj. na pola kilograma mesa ili dve šoljice supe ili umaka.

Najčešće se koriste...

BELI LUK se koristi protiv bolova u uhu i stomaku, kao i protiv visokog holesterola. Dobar je za suzbijanje virusa i parazita, zahvaljujući antibiotskom svojstvu.

PERŠUN sadrži vitamine A i C, folnu kiselinu, kalcijum i gvožđe. Lišće se koristi za roštilj, omlete, pire, kuvana jela, salate.

MIROĐIJA ima oštar ukus i miris, a koristi se za ribu, pirinač, krompir, kao dodatak sosovima i salatama.

BOSILJAK ima jak miris kad je svež, a slatkastog je ukusa. Tradicionalni je dodatak mnogim italijanskim specijalitetima, a dodaje se i jelima sa paradajzom i jagnjetini.

MAJČINA DUŠICA ima oštar miris. Dodaje se pečurkama, mesu, tikvicama, dinstanim i pečenim jelima, povrću i marinadama.

ŽALFIJA gorči i jakog je mirisa. Savršeno ide uz mleveno meso, divljač, kupus, plavi patlidžan i pirinač.

RUZMARIN je veoma aromatična mediteranska biljka. Listovi se koriste uz jagnjetinu, junetinu, divljač, đuveč i pečeni krompir.

NANA je slatkog mirisa i "hladnog" ukusa. Osvežavajući začin koristi se uz jagnjetinu, sosove, jabuke, kao i za dekoraciju salata. Dodaje se u jogurt, kus-kus, grašak i mlade krompiriće. Ako je dodate u pasulj (pa makar i u vidu kesice čaja), manje će vas nadimati.

ORIGANO je začin karakterističnog mirisa. Koristi se za marinade, junetinu, pasulj, piletinu, plavi patlidžan i tikvice. Odličan je za grčka jela, omlete i paradajz sos.

LORBER (LOVOR) ima aromatičan ukus i rezak miris. Kad se odlomi list, oslobađa se aromatično ulje. Najbolje je da ga stavljate u supe i paprikaše, kao i uz ribu, meso i živinu.

CIMET se dobija od unutrašnje kore tropskog drveta. Ima slatkast jak miris i aromatičan ukus. Stavlja se u kolače, pudinge, voćne deserte – najčešće u one sa kruškama i jabukama. Idealan je za deserte od pirinča.

VANILA se dodaje desertima, dobra je za povećanje apetita, kao i protiv mučnine, povraćanja i dijareje.

Seme SUSAMA se stavlja u hleb i kolače, a neretko i u pohove. Možete napraviti i glaziranu šargarepu sa susamom. Sadrži vitamin B3, gvožđe i cink i dobar je laksativ.

KORIJANDER je začin jakog ukusa koji odlično ide uz šargarepu.

ĐUMBIR ima ljutkast ukus, dodaje se supama, sosovima i đuveču, ali i slatkim jelima.