Ponovo uhapšena aktivistkinja koja je 14 godina štrajkovala glađu
GUVAHATI - Indijska policija ponovo je uhapsila aktivistkinju koja je skoro 14 godina štrajkovala glađu u znak protesta zbog vojne brutalnosti Indije na udaljenom severoistoku zemlje, rekla je njena pravna zastupnica.
Policija je ponovo juče optužila 42-godišnju Irom Šarmilu sa pokušaj samoubistva, dva dana pošto je po nalogu suda oslobođena iz pritvora a optužbe protiv nje odbačene, rekla je pravna zastupnica Hajdam Mani.
Pokušaj samoubistva je krivično delo u Indiji.
Sud je presudio da Šarmila nije štrajkovala glađu da bi se ubila, već u znak protesta zbog člana zakona koji snagama bezbednosti daje široka ovlašćenja u borbi protiv pobunjenika.
Na snimcima koje je juče objavila televizija vidi se šarmila među pristalicama i policajka koja je odvodi u istu državnu bolnicu u Impalu, glavnom gradu indijske države Manipur, gde je prisilno godinama hranjena.
Pogledajte i: U bolnici Indijka koju 14 godina prisilno hrane
"Sada ona ponovo odbija da uzima hranu i vodu i protivi se svakom lekarskom pregledu. Njeno zdravlje je narušeno i ona će biti u istoj bolnici u kojoj je i ranije bila", rekao je jedan viši policijski zvaničnik.
Indijski ogranak organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal kritikovao je ponovno hapšenje šarmile kao "apsurdnu akciju i degradiranje ljudskih prava u Indiji".
"Umesto da se pozabavi važnim pitanjima koje je postavila Irom Šarmila, vlada države Manipur se razočaravajuće vraća starim načinima gušenja različitosti", rekla je juče direktorka Amnestija u Indiji, šajleš Raj.
Akt koji oružanim snagama Indije daje posebna ovlašćenja na snazi je u indijskom delu Kašmira i severoistoku zemlje, poput Manipura koji potresa nasilje separatista.
Taj zakon daje vojnicima pravo da "pucaju da ubiju" osumnjičene pobunjenike bez straha od sudskog gonjenja i da hapse ekstremiste bez naloga. On takođe daje policiji široka ovlašćenja kada se radi o poterama i zaplenama. Prema tom zakonu, vojnicima ne može da se sudi zbog kršenja ljudskih prava osim ako federalna vlada ne izda suprotan zahtev. Takva sudska gonjenja su veoma retka.
