Potrebno više stručnjaka u javnoj upravi za brži put ka EU
BEOGRAD - Državni činovnici moraju biti malobrojniji i efikasniji, što nije slučaj sa Srbijom koja nema naročiti višak u ukupnom broju zaposlenih u javnoj upravi, ali ima neadekvatnu strukturu.
Zato je potrebno zapošljavanje i obuka onih koji će pospešiti proces evrointegracija zemlje, zaključak je debate na temu merenja učinka javnog sektora.
"Broj zaposlenih u javnoj upravi Srbije po glavi stanovnika, bez javnih preduzeća, čak je i niže na lestvici u poređenju sa državama EU ili je na sredini", rekla je potpredsednica Vlade Kori Udovički u uvodnom obraćanju na javnoj debati "Merenje učinka javnog sektora u Srbiji: Zašto, kako i za koga?".
"Mi tek treba da zapošljavamo ljude kakvi su potrebni da možemo da dovedemo Srbiju u EU, ljude koji će moći da rade analize kako bi nam politike bile bolje, koji će da ubrzaju servis građanima", kazala je Udovički.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave novinarima u hotelu "Metropol" je rekla da treba popravljati strukturu javne uprave, obučavati one koji su tu, pri čemu će se "naravno otkriti da imamo i višak zaposlenih ili višak struktura koje odgovaraju nekom drugom vremenu".
Javna uprava, istakla je, mora da proizvede unapred mnogo bolje analize, zatim da napiše politike, pa da postavi indikatore za te politike, a tek se onda pišu zakoni.
"Zatim treba da se analiziraju efekti tih zakona i da se politike koriguju, ali mi zapravo nemamo dovoljno kvalifikovanih ljudi i uređenih organizacija da to postignemo", zaključila je Udovički.
Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt podsetio je na evropski standard - da državni činovnici moraju biti efikasniji, a malobrojniji.
"Veća efikasnost podrazumeva procenu uspešnosti rada državnih činovnika", ukazao je Benedikt i istakao da nije stvar u usvajanju, već u sprovođenju zakona i politika.
Benedikt je podsetio da je Evropska komisija u izveštajima o skriningu za pregovaračka poglavlja 23 i 24 ukazala u 20 preporuka na potrebu za razvijanjem praćenja rezultata, dok je u sedam preporuka naglašena neophodnost za razvijanje mehanizama procene pojedinih politika pokrivenih ovim poglavljima.
Zamenik šefa delegacije EU ukazao je da je saradnja države i civilnog sektora neophodna u procesu evrointegracija Srbije i da taj proces treba da bude "transparentan i inkluzivan" gde civilno društvo može da pomogne kako bi svi bili uključeni.
Jelena Žarković-Rakić, direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), istakla je da Srbija još nema sistemski pristup praćenju i evaluaciji javnih politika, a jedan od razloga je - nedovoljno formulisan sistem strateškog planiranja politika. Prema njenim rečima, u tom smislu je značajno osnivanje Sekretarijata za javne politike koji će koordinisati rad ministarstava.
Javnu debatu organizovali su Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) i centar za evropske politike (CEP), koji su na tu temu sproveli istraživački projekat uz finansijsku podršku Evropske unije, čije su rezultate predstavili.
Cilj studije je da pomogne aktuelnoj reformi javne uprave pružanjem podrške za unapređenje sistema praćenja i evaluacije, kao i da ispita i predloži mehanizam učešća organizacija civilnog društva u Srbiji u praćenju i evaluaciji.
U tom kontekstu, direktor Centra za evropske politike (CEP) Nebojša Lazarević konstatovao je da među više od sto strategija koliko ih ima u javnoj upravi nema nijedne "krovne".
"U javnoj upravi je glavni problem to što raspolažemo zakonima koji često međusobno nisu usklađeni, pa mnoga pitanja ne mogu efikasno da se sprovedu", ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec.
Ana Trbović, dekan beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, ukazala je da su visokostručni ljudi u javnoj upravi u manjini te da je potrebno napraviti razliku, objektivno oceniti i dodatno vrednovati takve ljude.
"Verovatno imamo više deficita nego suficita u državnoj upravi kad je reč o stručnosti", rekla je Trbovićka.