PREKIPELO: Dosta bacanja prašine u oči, da li je Muslin rešenje?

Menjaju se selektori, ali ostaje isti predsednik i rezultati. Fudbalska reprezentacija Srbije posle svakog neuspeha i neodlaska na svetsko ili evropsko prventsvo najavljuje novi početak. Novi je bio i u Poznanju, ali rezultat isti- poraz!. Dokle više da lažemo narod, sebe i sve oko sebe. Promene moraju da budu temeljite i od vrha do dna.

Dosta je bacanja prašine u oči i priča o nerednom ciklusu, za koji moramo da se izborimo. A, vozovi prolaze. Još od Svetskog oprvenstva u Južnoj Africi, Srbija nije okusila slast velikog takmičenja. Tada je veliki Radomir Antić odveo “orlove” na svetsku smotru fudbala, a posle njega- potop. Ne mogu više Karadžić i ekipa da se skrivaju iza uspeha mlađih selekcija, sportskog centra u Staroj Pazovi, reflektora na stadionima, a tereni su kao oranice... Sve i nekako da se oprosti, ali A selekcija je ogledalo fudbalske nacije, a to ogledalo davno je puklo.

Pojedini igrači su digli glas protiv Ćurčića, mada se i oni iskrenio moraju zapitati koliko su dali toj reprezentaciji, koliko su znoja prolili u dresu sa orlovima na grudima, a koliko u svojim klubovima. I oni nezamenjivi nisu ni izbliza ono što su u svojim Čelsijima, Sitijima, Njukaslima...

Dobri igrači ne čine i dobar tim, a tim i atmosfera je ono što reprezentaciji najviše fali. Selektor mora da bude čovek od autoriteta i integriteta, koji će da pomiri rogove u vreći i od dobrih, ali raštimovanih instrumenata napravi i dobar orkestar.

Kažu da je potpredsednik FSS Slaviša Kokeza preuzeo na sebe da dovede Slavoljuba Muslina na mesto selektora. Ako bi uspeo, možda bi to bilo rešenje. Iskusni trener materijalno je nezavisan, autoritet je i ne dozvoljava mešanje sa strane. Mogao bi bez straha i griže savesti da svaku našu "zvzdu" pošalje na klupu ili na tribine. Treba probati sa nečim radikalnim, jer ovako više ne može. U protivnom i Rusija će nam ostati sanak pudsti.