Rad na brodu: Krajnja fleksibilnost u svemu!

„Odlučila sam se za rad na brodu zbog novca i putovanja. Preko Fejsbuka sam došla do informacija i kontakt brojeva agencije a preko prijatelja sam proverila proces prijave. Čula sam da postoje razne agencije koje uzimaju novac a na kraju ne odeš, zato sam se podrobno raspitala preko prijatelja koji su već bili ili su trenutno na brodu“, počela je svoju priču o iskustvima u radu na brodu Sanja Smajić.

„Ja sam otišla u svojstvu fizioterapeuta jer mi je to srednja stručna sprema, potrebna je diploma škole ili makar kurs za masera. Inače pretežno se primaju žene. Ako prođeš usmeni test engleskog i praktičan deo rada iz struke, polažes engleski pismeno a nakon toga odlaziš na dodatnu obuku u London gde su nas čekale jos četiri vrste kurseva ili više. Svake nedelje se polagao neki test, ali pritisak u Londonu je od celokupnog iskustva bio najteži, kasnije je sve lakše bilo.  Kasnije odlaziš na brod koji ti oni odrede na osnovu ličnih postignuća i slobodnog mesta po brodovima", objasnila je Sanja o procesu prijave za rad na brodu.

„Ukoliko imate manje od 25 godina ne bih Vam preporučila posao masera. Naporan je fizički ali mnogo više psihički. Radite sa ljudima koji su i po 50 godina stariji od vas a treba da budete autoritet da lako baratate znanjem i da ste odličan terapeut. To se teško kada uklopi. Za terapeuta je potrebna individualna zrelost i ogromna ljubav ka poslu. A ja sam zadovoljna poslom. Moj posao su masaže. Međutim posto pričamo o elitnim objektima sa 5 zvezdica tu se najmanje greške ne praštaju. Radi se ceo dan, uvek moramo biti nasmejani , našminkani i ljubazni. Istovremeno profesionalci u svome poslu. Žalbe na uslugu su vrlo česte iz raznih razloga zato se morate truditi da vam gost uvek bude zadovoljan.“

Na pitanja gde je sve plovila Sanja je rekla: "Plovila sam u Karipkom moru, ostrva Dominika, Barbados, Sveti Martin, Sveti Tomas, Kostarika, Kolumbija, Panama, Meksiko. U Evropi je obišla Barselonu, Maltu, Firencu, Veneciju, Grčku, Santorini, Mikonos, Kušadasi... 

Nacionalnosti na brodu su šarenolike. "Od 1200 članova posade 300 je sa prostora bivše Jugoslavije. Ima svih nacionalnosti najviše Indonežana, Rumuna, Jamajčani, i Filipinaca na tonu. Život mladih na brodu je buran, malo se spava jako puno radi i dosta ide na žurke, zavisi kako ko ali žurki ima stalno. Posada živi na jednom ili dva susedna sprata obično u podpalublju, sobe su skučene i male, ali se nekako to najmanje primećuje jer skoro nikad nisi u sobi.“

„U suština posao na brodu zahteva krajnju fleksibilnost bukvalno u svemu u suprotnom ćete spakovati kofere i otići kući. Obožavam svoj posao ali težina posla najvise zavisi od toga kako je on organizovan u prevodu kakav vam je menadžer.

Neprijatna situacija mi se desila samo jednom kada mi se gospodin koji je trebalo da bude moj gost pri ulasku u sobu naznačio da bi voleo nešto više od masaže. Pokazala sam mu put van i prijavila menadžerki i obezbeđenju. Bio mu je zabranjen pristup u spa do kraja putovanja. Što se toga tiče vrlo smo zaštićeni kako i treba naravno. Moj tim je bo ogroman jer sam radila na velikom brodu te nam je najveći izazov bio da suočimo različite karaktere. Ne bih preživela jos jedan rad među skoro 20 žena zato sam za naredni ugovor birala mali brod sa VIP gostima i malim brojem članova posade. Odlazim u septembru  i jedva cekam!"