Ispovest studenta Suada: Bombe su padale, strepeli smo za život!
SJENICA - Radosno jutro u kući Faruka i Hankije Dacić na Pešteru. Njihov sin Suad, pošto je dva dana ranije izbavljen iz ratom zahvaćenog Jemena, stigao je juče u zoru svojoj kući, ocu i majci u zagrljaj.
"Srećan sam što sam se izvukao iz grada i države gde mi je život bio u opasnosti i gde će se, bojim se, još mnogo opasnih stvari događati. Bez obzira na to kako će se odvijati situacija u Jemenu, pokušaću da preostalih nekoliko ispita i diplomski završim na nekom drugom islamskom fakultetu u svetu, sad mi je najvažnije da sam sa svojima i na sigurnom, prvo ću dobro da se odmorim" rekao je Suad, čim je kročio u rodnu kuću i sreo se sa majkom Hankijom i ocem Farukom, Suad Dacić, koga je u petak uveče na beogradskom aerodrumu sačekao brat Zijad, pišu Novosti.
I Suadovi roditelji Faruk i Hankija, koji, dok je njihov sin čekao spas u Sani, noćima oka nisu sklopili, presrećni su: “Hvala bogu, sve se dobro završilo, hvala svima koji su pomogli da naš Suad danas bude ovde sa nama.”
"Bilo je zaista opasno: kada su prve bombe pale na Sanu odmah sam kupio kartu i spremio se na put. Dok sam na aerodrumu čekao polazak, u blizini je pala bomba, svi smo počeli da bežimo, a da ni prtljag koji smo predali nismo stigli da pokupimo, vratio sam se u internat gde su svi prema meni bili dobri, ali i uplašeni, niko ni od zaposlenih u internatu nije znao šta će se dalje događati, svi smo strepeli za život", priča Suad.
RADOSNO U PORODICI DACIĆ NA PEŠTERU: Stigao nam je mili sin!
“Sunce nas jutros ogreja”, očiju punih suza dočekala je na kućnom pragu sina majka Hankija.
I otac Faruk i brat Zijad, koji su bili slomljeni brigom, juče su sijali od sreće. Suad, vidno umoran od dugog puta koji je vodio preko Džibutija, Moskve, Beograda, do sela Cetanoviće na Pešteru, juče je, dok su sa svih strana u kuću stizali rođaci da Faruku i Hankiji čestitaju povratak sina, prepričavao detalje drame:
“Najteže mi je bilo one večeri, pre desetak dana, kad sam, predosećajući šta može da se desi, stigao na aerodrom u Sani i predao prtljag. Čekao sam ukrcavanje u avion kad je počelo bombardovanje, eksplozije na sve strane. Narod je počeo da beži s aerodroma, a ja sam više od dva kilometra, dok su okolo padale bombe, pešačio ka studentskom domu”, priča Suad za Kurir.
U međuvremenu, akcija spasavanja je pokrenuta, Suad je nekoliko dana bio na vezi s našim ambasadama, konzulima u Dubaiju, Kuvajtu, Kairu.
“U četvrtak sam se čuo sa našom ambasadom u Dubaiju, oni su zvali Ambasadu Srbije u Moskvi, ambasada iz Moskve rusku ambasadu u Sani... Omogućili su mi da se ukrcam u već prepuni avion. avionu je nastupilo olakšanje. Mi smo bili među prvima koji su evakuisani iz Sane”, priča Suad.