RUSIJOM ĆE SE OPET ŠIRITI MIRIS TAMJANA : Putin gradi 2 manastira koja su srušili boljševici!
MOSKVA - U srcu Moskve, u drevnom Kremlju, uskoro će se još više osećati miris tamjana. Odlukom predsednika Vladimira Putina na mestu sadašnjeg 14. korpusa u Kremlju, izgradiće se dva manastira, Čudov i Voznesenski, koji su porušili boljševici oko 1930. kako bi tamo za svoje potrebe napravili administrativne zgrade koje se i danas koriste.
Jedna od prepreka Putinovoj želji mogao bi da bude stav stručnjaka iz Uneska. Naime, dobro upućeni tvrde da se pod Ivanovskom plošćadi (trgu) u Kremlju nalaze podzemni delovi Čudovog manastira. Doktor istorije i profesor na Lomonosovu, Sergej Devjatov, objašnjava da se Čudov manastir smatrao jednim od najcenjenijih manastira u Rusiji. On tvrdi da su se pod 14. korpusom sačuvale podzemne prostorije starih manastira i crkava, zatim temelji doma mitropolita, kao i bratske ćelije. Devjatov očekuje da budu pronađeni ostaci pravoslavnih ruskih hijerarija koji su sahranjivani u Kremlju.
"Pod Ivanovskim trgom mora biti dosta arheološkog materijala iz 14. veka, pa i starijeg", veruje Devjatov.
Čudov muški manastir se nalazio na istočnom delu Kremlja i srušen je 1930. Taj manastir je bio sagrađen 1365. godine. U njemu je 1612. glađu umoren patrijarh Germogen. Za vreme Jekaterine Druge u taj manastir su dovezli crkvenu arhivu iz Krutickog podvorja. Tokom 1812. godine u Čudovom manastiru nalazio se Napoleonov štab i neki njegovi gardijski pukovi. Baš u Čudovom manastiru su bile grobnice mnogih istorijskih ličnosti, mitropolita, kneževa ali i bojara tj. višeg sloja feudalnog društva, pišu Vesti.rs.
Voznesenski ženski manastir nalazio se u blizini Spaske bašnje (kule) na severnom delu Kremlja. Prema predanju njega je osnovala žena Dmitrija Donskog 1386. godine. Po drugim izvorima osnovan je nešto kasnije 1407. godine. Manastir je bio sećanje na velikog kneza Dmitrija i Kulikovsku bitku. Za Voznesenski manastir između ostalog, vezan je običaj da carske neveste tamo žive do svadbe. Za vreme rata Francuzi su 1812. oskrnavili manastir. Dve godine po proterivanju Francuza Voznesenski manastir je osvešten i opet su tamo bila bogosluženja.
Posle Oktobarske revolucije Voznesenski manastir je bio zatvoren. Mnoge vredne knjige i stvari su zauvek nestale ili su uništene. I onda je 1929. srušen do zemlje. Porušene su i okolne crkve.
Priča o obnavljanju crkava u Kremlju nameće pitanje kako su se donosile odluke da se ruše pravoslavne svetinje ili da se crkve, džamije i sinagoge koriste za druge namene. Da sve bude "po zakonu" tadašnje rukovodstvo na čelu sa Staljinom imalo je posebnu komisiju pri Centralnom izvršnom komitetu Rusije i SSSR koja je donosila odluke šta treba srušiti a koju crkvu, džamiju ili sinagogu pretvoriti u skladište, radne prostorije ili čak ateistički centar.
Pogledajte i: