Ruski vojni analitičari o ratu u Ukrajini
Iako im stavovi nisu identični, većina se slaže da aktuelni humanitarni konvoj, koji je u fokusu mnogih svetskih medija, verovatno nije neka vrsta "trojanskog konja". No, većina se takođe slaže da bi Rusija mogla da preokrene situaciju na terenu jedino sa znatno većom vojnom invazijom, a prema jednome od njih, za to je potrebno i do 100.000 vojnika.
Ipak, veliku vojnu invaziju ruski analitičari ne predviđaju, mada niko sa sigurnošću ne tvrdi da je ona nemoguća. Jedno je međutim sigurno, ista bi imala prevelike i nesagledive geopolitičke posledice.
Prognoze se otprilike svode na sledeće: Donjeck i Lugansk će pasti, ali proruske snage neće odustati već će napustiti konvencionalno ratovanja i preći u gerilsko ratovanje, što znači da bi ovaj prostor mogao još dugo vremena biti nemiran.
Pojedini ruski mediji, citirajući neimenovane diplomatske izvore, objavili su prošlog meseca da se Kremlj sprema za slanje "mirovnih snaga" na istok Ukrajine. Slične kontingente Rusija ima i na prostoru Pridnjestrovlja, Abhazije i Južne Osetije. No, situacija na istoku Ukrajine daleko je kompleksnija.
Proruske snage su ostvarile niz uspeha na terenu nakon izbijanja pobune protiv kijevskih pučista, no od onda, stvari su se znatno promenile. Ukrajinska vojska je ojačala, oslanjajući se na brojnost i pomoć sa Zapada. Zbog toga su danas glavna uporišta proruskih snaga, Donjeck i Lugansk, pod opsadom. Pre nešto više od mesec dana pojedini lideri proruskih snaga su govorili da je nemoguće da se ukrajinska vojska probije do Donjecka. Danas je jasno da su njihove prognoze bile vrlo pogrešne.
Humanitarna situacija u ovim gradovima je jako loša i zbog toga je Rusija odlučila da pošalje humanitarni konvoj. Šta će se dalje dešavati, možemo samo nagađati. Moskva tvrdi da je sa Kijevom postigla dogovor o dostavljanju pomoći, dok iz Kijeva poručuju da nema šanse da će dopustiti ulazak ruskog konvoja na ukrajinsku teritoriju.
Vojni analitičar i penzionisani pukovnik, Viktor Litovkin, smatra da ulazak ruskih mirovnih snaga ne treba očekivati jer bi odobrenje za to morale dati UN, a samim time i SAD i EU, a to je nemoguće. Drugi vojni analitičar, Mihail Barabanov, ističe kako bi potencijalni ulazak manjeg broja mirovnih snaga iz Rusije bio posve beznačajan, pošto se procenjuje da ukrajinska vojska ima oko 50.000 vojnika na ovom prostoru.
Vojni stručnjak iz ruskog opozicionog lista „Ježednjevni Žurnal“, Aleksandar Golts, navodi da bi potencijalne ruske mirovne snage samo nakratko pomogle proruskim snagama. Zato, Barabanov smatra da, jedino opšta invazija u ovom trenutku može da spasi pobunu na terenu. Naglašava da je ukrajinska vojska već poprilično iscrpljena te da bi ih ruski udar vrlo lako proterao iz istočne Ukrajine.
Vojni strateg iz ruske organizacije Centar za Analizu Strategija i Tehnologija, Konstantin Makienko, smatra da bi Rusija broj vojnika na granici (koji se trenutno procenjuje od 20.000 do 40.000) lako mogla da podigne na 80.000. Međutim, stručnjaci su podeljeni po pitanju koliko bi vojnika bilo potrebno da se odbaci ukrajinska vojska. Barabanov i Makienko smatraju da bi ove snage bile dovoljne, dok Golts tvrdi da je potrebno najmanje 100.000 vojnika, i dodaje kako Rusija nije u stanju da dovede toliki broj vojnika, prenosi Moskov Tajms.
Svi se slažu da bi, u slučaju invazije, NATO podržao ukrajinsku vojsku, što oružjem što na druge načine. No, takođe ističu kako to ne bi izazvalo direktan sukob između NATO saveza i ruske vojske. "Tako nešto se nije desilo ni na vrhuncu Hladnog rata, a neće se desiti ni sada", rekao je Golts.
Na kraju, svi vojni stručnjaci se slažu da proruske snage neće moći da zadrže kontrolu nad gradovima, zbog čega će ove snage morati da pređu u gerilu. Ako se to desi, sukob potencijalno može trajati godinama. "Čak ni bolje opremljene armije, kao recimo Amerikanci u Iraku, nisu uspele da poraze gerilu", zaključio je Golts.