BIO JE NOVINAR I MANEKEN, A SADA JE MIGRANT: Možda se nećemo čuti sutra, jer ću biti mrtav (FOTO)
„Nikad nisam ni sanjao da će se ovako nešto desiti mojoj porodici i meni, ali ipak – nema nazad. Sam ću do Norveške i imam još dosta da pređem, samo da je se dokopam!“, rekao je Ahmed, mladić iz Iraka koji je podelio svoju neverovatnu životnu priču sa novinarima portala Srbija Danas.com.
Jedan od mladih ljudi koje je talas migranata doneo do Beograda je i Ahmed, mladić iz Iraka koji je preživeo užas u svojoj rodnoj zemlji – Iraku. Njegova porodica je jedva izvukla živu glavu, pa su tokom jedne noći naprasno prebegli za Tursku, nakon čega je on odlučio da svoj životni put nastavi u severnoj Evropi, tačnije u Norveškoj.
Haos u Iraku i spasavanje od terorista IS-a
Zgrožen kad ga porede sa teroristima IS
Setivši se zla koje ga je proteralo iz Iraka, Ahmed je u rezignaciji dodao: „Kad bi samo znali koliko mi smeta to što me vaši policajci na svakom koraku zaustavljaju i sumnjaju da sam iz Islamske države.
A ne znaju da je obrnuto – da sam ja njihova žrtva!“.
"U Iraku se više nije moglo živeti. Prosto, nije bilo šanse, jer bi i nas nestalo. Ne možete da zamislite kako je kad svaki dan čujete –pala bomba ovde, onde, pa pretnje ekstremista na sve strane, a broj mrtvih iz dana u dan sve je veći... Sve su nam uništili, i moju školu, čak i univerzitet. Jednog dana smo iz kuće videli kako nam teroristi IS-a tek tako uzimaju automobil, i to je bio znak da smo zaista ugroženi i da će nam oduzeti kuću – što se i desilo. Jedva smo uspeli da pobegnemo iz kandži IS-a, i prebegli smo u Tursku“, rekao je Ahmed.
Ono što je imao u Iraku - sve je nestalo
Naš sagovornik je bio svestran i imao je dosta ambicija. Međutim, kad nastane rat, tu više nema mesta za normalan život. „Bio sam novinar, dobio sam posao, svetla karijera je bila preda mnom. Imao sam svoj bend, svirao sam gitaru, a zanimao me je i bitboks. Sve sam stizao, čak sam se bavio i modelingom. Prijavljivao sam se i za poznati svetski šou Arabs Got Talent, ali rat je uveliko počeo, i sve se prekinulo", kazao je naš sagovornik.
"Onda kad smo odlučili da pobegnemo, sve je nestalo. Tamo su ostale samo kosti i sećanja. Čak sam i devojku morao da napustim. Bila je mnogo tužna.“ – pričao je živo Ahmed nižući svoje nedovršene poslove, interesovanja i ljubav poentirajući rečima kako ima utisak da „više nema osećanja – nekad je toliko voleo život, i nosio se sa opasnostima, ali kako su izbegli – sve je nestalo“.
Krenuo sam u Norvešku
"U Turskoj je situacija loša što se tiče uslova za život. Tek smo došli, teško je snaći se. Tamo sam radio kratko kao fudbalski sudija. Ali, nisam mogao da čekam tamo nezaposlen, i rešio sam da krenem kuda i većina migranata – u Evropu. Završio sam studije novinarstva i najveća želja mi je da se ostvarima kao novinar. U Turskoj to ne bih nikada mogao, i rešio sam da krenem u potragu za boljim životom“, kazao je mladić.
Inače, njegovi roditelji, brat i sestra su ostali u Turskoj, oni nisu mogli da krenu. Ahmed je bio čvrsto rešen u svojoj odluci, i njegovi roditelji su mu dozvolili da krene.
„Svaki dan smo u kontaktu preko društvenih mreža, što nam je olakšica. Mnogo mi nedostaju, ali opet, nadam se da ćemo jednog dana živeti zajedno, voleo bih da ih dovedem jednog dana da žive kod mene“, kazao je Ahmed.
Put do Grčke kao najgora noćna mora
"Bilo nas je 44-oro u čamcu. Plašio sam se da ću se udaviti. Talasi su bili ogromni i voda je počela da ulazi u čamac. Bilo je kao na filmu, svi smo bili jedan na drugom kolika je bila gužva. Čamac je bio svega šest metara širok, pa zamislite kako je bilo kad stane toliko ljudi u njega", kazao je Ahmed.
"Bukvalno smo srećom preživeli, pravo je čudo kako se nismo utopili. I onda kad smo stigli na kopno, išli smo celu noć kroz šume. Strah me je često nadvladao, plašio sam se mafije. A što je najgore, muka nam nije završena, jer strahujemo kako će biti u Mađarskoj", pričao je Ahmed.
"Kunem se, nikad neću odustati"
Bez ljubavi nema inspiracije
Kaže može samo da stvara iz ljubavi, pa posto sada nema devojku onda ne peva, ne slika, ne svira. Nada se da će uskoro izaći iz ovog raspoloženja.
On se nimalo ne plaši šta će biti s njim kad dođe u Norvešku. Nada se da će ga smestiti u kamp kad dođe, i da će dobiti neki privremen posao dok se ne snađe. U planu mu je da se bavi fotografijom i novinarstvom. „Samo da dođem u Norvešku, reći ću im: „Ja sam vaš!“, pa kako bude! Kunem se, neću nikad odustati“, rekao je Ahmed.
Da li se život može kupiti?
Na pitanje da li je istina da oni ljudi koji imaju novac mogu da očekuju svoj spas, Ahmed je rekao da je uglavnom tako.
„Sve se vrti oko novca, mada su pred svima nama bila različita rešenja. Za nas su postojale dve opcije, ili ćemo putovati u malom čamcu koji je pretrpan ljudima, što košta 1.000 evra, ili ćemo ići jahtom za 2.300 evra. Oni koji nisu imali dovoljno, rizikovali su svoje živote – svi su nabijeni u čamac, da ne može čovek ni da se okrene. Čim krenu veći talasi, voda ulazi u čamac koji postaje teži, pa polako tone. Evo, malopre smo videli na internetu koliko njih se utopilo. One slike tela dece koja su isplivala na obalu su nas ostavila bez reči. Pitam se samo, ima li šta gore od toga? Znate, oni su svi bili borci za svoje živote, i još kad ih snađe takva tragedija - to je zaista poražavajuće“, rekao je tužno Ahmed.
Poslednje poruke koje nam je Ahmed poslao preko društvenih mreža glasile su:
„RODITELJI SU MI POSLALI NEŠTO NOVCA DA IMAM ZA PUT KOJI ME ČEKA“...
„NE MOGU REĆI DA SE NE PLAŠIM“...
“MOŽDA SE NEĆEMO ČUTI SUTRA JER ĆU BITI MRTAV”...
“AKO MI SE NEŠTO DESI, NEMOJTE ME ZABORAVITI”...
Ovom mladiću treba poželeti sve najbolje, s obzirom na to šta je sve preživeo i da kroz trnoviti put života ide apsolutno sam. Novinari portala Srbija Danas.com nastojaće da isprate njegovu sudbinu, u nadi da će Ahmed ostvariti svoj san, jer je to zaista i zaslužio! On je pravi primer kako svaki čovek treba da se bori i da ne odustaje od svojih snova.