SINIŠA MALI: Pametnom politikom pokazali smo kako se menjaju Beograd i Srbija

„Beograd na vodi” i letovi Er Srbije za Njujork potpuno će promeniti perspektivu Beograda. Od Beograda više ne stvaramo evropsku nego svetsku metropolu, poručuje u intervjuu za Nedeljnik Siniša Mali, gradonačelnik Beograda.

GRADONAČELNIK I SAŠA MATIĆ U ŠKOLI ZA UČENIKE SA OŠTEĆENIM VIDOM: Pomoć za one kojima je najpotrebnija

„Nacionalna avio-kompanija svugde u svetu pokreće razvoj ekonomije, tako će biti i u Srbiji. JAT je bio kompanija sa desetak starih boinga, koji su se raspadali, a uspeli smo da dođemo do toga da 23. juna direktno letimo za Njujork. Er Srbija će biti jedina avio-kompanija iz ovog dela Evrope koja će imati tu privilegiju. Nema je ni Atina, ni Bukurešt, ni Sofija. Beograd postaje centar regiona za sve one koji iz Severne Amerike dolaze u ovaj deo Evrope.

To je važna odluka koja povećava i vrednost aerodroma, koji je u trenutku privatizacije JAT-a vredeo oko 150 miliona, a sada vredi bar tri-četiri puta više. Jedna dobra investicija pokreće drugu. Pratimo Vladu Srbije koja politikom otvorenih vrata i podsticanjem investitora podiže našu privredu, obezbeđuje povećanje zaposlenosti, otvara nova radna mesta. 

Pre dve godine 24. aprila izabrani ste za gradonačelnika Beograda. Pretpostavljam da verujete da će ovaj datum ponovo biti taličan za vas, naprednjake i vašeg prijatelja Aleksandra Vučića?

Da, to jeste zanimljiva koincidencija. Taj dan je pre dve godine bio izuzetno značajan za mene, jer je velika čast, ali i odgovornost, voditi glavni grad od dva miliona stanovnika. Tada je premijer Vučić dobio poverenje da vodi ovu zemlju, a siguran sam da će se isto desiti i na ovim izborima. U protekle dve godine pokazali smo koliko se jednom pametnom politikom, a istovremeno teškim radom mogu ostvariti rezultati. To nisu rezultati o kojima govorimo vi ili ja, to su rezultati koje potvrđuje i MMF, i Svetska banka, i EU. Izbegli smo bankrotstvo, konsolidovali javne finansije i u Srbiji i u Beogradu. Naše obaveze kada smo preuzeli grad 2013. bile su 2,12 milijardi evra, a u protekle dve godine vratili smo 215 miliona evra. Za taj novac smo mogli da kupimo 400 autobusa i obnovimo ceo vozni park da nismo vraćali skupe dugove Dragana Đilasa. U Beogradu smo smanjili deficit četiri puta. Kroz sličan proces prošla je i Vlada Srbije. Nakon možda dve najteže godine, uspeli smo da pokrenemo točak investicija. Ako se po jutru dan poznaje, u potpunosti ćemo ispuniti očekivanja građana i Beograda i Srbije.

Kako vam izgleda kada čujete da bi sad trebalo da živimo normalno? A šta imamo od toga ako Srbija pobeđuje? 

Ako me pitate kao građanina bez ikakvog upliva u politiku, mislim da smo svi ponosni kada Srbija pobeđuje. Umesto ratovanja, sada imate sliku zadovoljnih ljudi koji su našli posao u nekim novim fabrikama, koji rade na građevinskim objektima, i stvaraju bolju i lepšu Srbiju. A zašto nismo živeli normalno kada je DS bio na vlasti? Ni građani Vojvodine sigurno nisu živeli normalno u proteklih 16 godina, koliko je Pajtić na vlasti. Zato ne razumem taj njihov slogan. Vojvodina je od lokomotive razvoja Srbije došla do toga da ljudi ne mogu da zarade i pokriju osnovne troškove života. A Srbija pobeđuje samo ako je ekonomski stabilna i jaka i ukoliko je faktor mira i stabilnosti u regionu. Sve što smo radili u protekle dve godine bilo je u tom cilju.

BEOGRAD VODI RAČUNA O SVIMA: Postavljeno stotinu rampi za osobe sa invaliditetom!

Bili ste roker, svirali ste gitaru i bubnjeve, igrali sjajno šah, bili golman... Koje od tih iskustava vam najviše pomaže u vođenju Beograda? 

Svako pomalo. Bavio sam se vrlo ozbiljno gimnastikom, plivanjem, voleo sam muziku, završio muzičku školu, imao bend koji je sjajno svirao. Nažalost, sada nemam dovoljno vremena za gitaru. Ali se nadam da ću se, kad završim političku karijeru, ponovo posvetiti muzici. Nakon završetka fakulteta dobio sam Fulbrajtovu stipendiju, imao sam priliku da radim na Volstritu u Njujorku, u Londonu, dve godine živeo u Pragu. Malo ljudi zna da sam 2000. godine savetovao češku vladu da proda „Škodu” kompaniji „Folksvagen”. Vodio sam taj proces i završio tu privatizaciju. I to je neko znanje koje sam primenio u privatizacijama u Srbiji, od kojih, podsetiću vas, nijedna nije osporena. Naravno da mi je to iskustvo – i poslovno i akademsko mnogo pomoglo.

Malo ljudi zna da ste bili štreber na studijama, da ste uvek na fakultet dolazili u odelu... 

To je tačno, ljudi se mene i danas sećaju po tome što sam na Ekonomski fakultet dolazio u odelu u svojoj 18. godini. Mnogo sam radio sa ocem u njegovoj privatnoj firmi i gledao sam da svaki slobodan trenutak provodim na fakultetu. Hteo sam da budem ozbiljan i uvek sam pokušavao da se dokažem i ocu i tom poslovnom svetu. Kada za mene pitate profesora Đuričina, koji je bio moj mentor – on uvek kaže: Siniša Mali u odelu. I koliko god sada želeo da pobegnem iz odela – ne mogu. Sticajem okolnosti uspeo sam da budem i student generacije na Ekonomskom fakultetu. Iako mi je prva ocena na studijama bila šestica iz političke ekonomije, kasnije sam dobijao najviše ocene. Nisam hteo da poništim tu šesticu. Moj životni princip je – uvek idem dalje. Nikad se nisam okretao za sobom. Nije me lako obeshrabriti.

Da li bi onda možda prirodnije bilo da ste danas univerzitetski profesor ili da ste zaposleni na nekom ekonomskom institutu, a ne u političkoj areni?

Mnogo volim profesorski posao. Dok sam bio u SAD i završavao magistarske studije, bio sam i asistent na pet predmeta koji se odnose na korporativne finansije i tržišta. Bilo je to zanimljivo – čovek iz Srbije asistent Amerikancima koji pohađaju jednu od najboljih poslovnih škola. Hoćete li vi praviti rekonstrukciju beogradske vlade na pola mandata? Da. Osveženje je potrebno i o tome ozbiljno razmišljam. I to će se desiti nakon ovih izbora. Dotiču li vas nekad optužbe, pre svega iz DS-a? Nikad. Ne bavim se prošlošću i DS-om, nego samo svojim timom, strategijom Vlade Srbije za nove investicije u Beogradu od kog želimo da napravimo bolje mesto za život. To je vizija mene i mog tima.

MALI: Sistemski radimo na rešavanju problema Roma

Magistrirali ste u Sent Luisu, SAD. Zašto ste se vratili u Srbiju? 

Pozvali su me nakon smene Miloševića da vodim proces privatizacije i da iskoristim iskustvo iz Njujorka, Praga... I to sam prihvatio, bio sam pomoćnik ministra za privatizaciju i direktor Agencije za privatizaciju, ali to je bilo relativno kratko – od 2001. do polovine 2003. godine. Nakon ubistva premijera Đinđića sve je to izgubilo smisao. Posle toga sam osnovao privatnu firmu.

A ima li nešto u glavnom gradu da ste uradili baš za vašu dušu, što ste želeli da promenite u Beogradu pre nego što ste došli na funkciju gradonačelnika?

Kada sam se pre dolaska na ovu funkciju šetao gradom, uvek me je nerviralo đubre pored kontejnera. I supruzi sam stalno pričao: „Eh, da sam ja gradonačelnik, kako bi ovo drugačije izgledalo.” Beograd zaslužuje da bude čistiji. I zato smo toliko novca i napora uložili u kupovinu kontejnera i nove opreme za „Gradsku čistoću”. Ono što sam oduvek želeo da promenim jeste gradski prevoz i da centar grada pretvorimo u pešačku zonu kako bi roditelji imali gde da šetaju sa svojom decom.

Kako vam izgleda Beograd na polovini vašeg mandata? 

Mnogo lepše i bolje, savremenije i razvijenije, modernije nego što je izgledao pre dve godine, a mnogo lošije nego što će izgledati za dve godine.

KAMEN TEMELjAC 

• Samo u aprilu krećemo sa projektima koji vrede 350–400 miliona evra. 
• Kamen temeljac za prvu fabriku „Meita” u Obrenovcu. Vrednost investicije: 60 miliona evra. 
• Kamen temeljac za hotel „Hilton”, vredan 20 miliona evra, o kome se priča više od deceniju unazad. 
• Kamen temeljac za kulu u Beogradu na vodi, koja će biti visoka 168 metara, najviša zgrada u ovom delu Evrope i novi simbol Beograda. Nakon toga sledi izgradnja hotela „W”, dve stambene zgrade, tržnog centra. 
• Dolazi „Ikea”, investicija od 70 miliona evra, ono što se čekalo gotovo dve decenije. Jedna od prvih nekoliko stvari koje sam uradio kada sam postao gradonačelnik – zvao sam „Ikeu” i pitao šta Grad Beograd treba da uradi da bi ta kompanija konačno počela da gradi svoju robnu kuću u Srbiji. Građevinsku dozvolu za „Ikeu” izdali smo za dva dana nakon dostavljanja dokumentacije, dakle, u rekordnom roku. 
• Dolazi „Lidl”. Vrednost investicije: 15–20 miliona evra 
• Ritejl park u Borči, investicija: 15 miliona evra 
• Veliki tržni centar „Beograd plaza” koji je krenuo na Paliluli – investicija od 80 miliona evra. 

NOVI VELIKI PROJEKTI 

• Izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže, vrednost: 700 miliona evra. 
• Proširujemo tramvajski most. 
• Gradimo gondolu koja će povezivati Kalemegdan i plato na Ušću. 
• Novi tunel koji će povezivati Ekonomski fakultet i Bulevar despota Stefana. Pretvaranje centra grada u pešačku zonu. 
• Metro – do kraja godine ćemo konačno odlučiti na koji način i gde ćemo graditi prvu liniju metroa.