Sjedinjene Države ne mogu ''da prepuste Balkan Evropi''
PRAG - Sjedinjene Američke Države se ne mogu povući sa Balkana i prepustiti ga Evropi, a rešavanje pitanja političkih prava i sloboda iziskuje njihovo snažno prisustvo, ocenio je predsednik američke Nacionalne zadužbine za demokratiju Karl Geršman.
"Balkan nije nestao sa geopolitičke mape i SAD ne mogu jednostavno reći - ovo je evropski problem", rekao je Geršman u intervjuu Radiju Slobodna Evropa (RSE), govoreći o problemima sa kojima se ovaj region suočava, a za koje ocenjuje da su dugoročni.
"Kada je reč o političkim pravima i slobodama, to iziskuje snažno prisustvo SAD u nastojanjima da se prevaziđu ove teškoće na Balkanu, iako Vašington treba da se suoči i rešava veće probleme, kao što su trenutno na Bliskom istoku, zatim u odnosima sa Kinom i ostale", rekao je Geršman, koji je bio predstavnik SAD u Komitetu UN za ljudska prava u vreme administracije Ronalda Regana.
O Islamskoj državi, Ukrajini i ekonomskoj nejednakosti
U razgovoru Geršmana sa RSE tokom međunarodne konferencije "Forum 2000" u Pragu, bilo je reči i o pretnji militanata Islamske države, situaciji u Ukrajini i izazovima sa kojima se suočava demokratija u vreme globalne ekonomske krize, pre svega o produbljivanju nejednakosti.
Geršman ocenjuje da se militantni aktivisti Islamske države nisu pojavili iznenada te da se sve ovo što se danas dešava moglo predvideti, kao i da se problem ne može rešiti samo vazdušnim udarima, već da je potrebno poslati i specijalne snage koje će sa zemlje pomoći da bombardovanje bude delotvornije.
Osvrnuvši se na situaciju u Ukrajini, on je ukazao da u toj zemlji nije moguće političko rešenje bez vojne ravnoteže, uz ocenu da su ukrajinske snage veoma slabo naoružane i ne mogu da se odupru modernoj ruskoj armiji, te da joj je stoga potrebna vojna pomoć u obuci i naoružanju.
Kada je reč o problemu nejednakosti, Geršman ocenjuje da rešavanje tog problema nikada nije bilo moguće bez snažnog privrednog rasta i konkurentnosti.
NED – otvorena ekspozitura CIA?
Geršman je predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) sa sedištem u Vašingtonu, još od njenog osnivanja. Prema javnim izvorima, reč je o američkoj neprofitnoj organizaciji koja je osnovana 1983. godine sa ciljem promovisanja demokratije. Organizacija se finansira uglavnom iz sredstava koje joj na godišnjem nivou dodeljuje američki Kongres, kroz budžet Stejt departmenta namenjen Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID).
Ova dvostranačka i transparentna organizacija podržava više od 1.000 projekata nevladinih grupa koje streme ka demokratskim ciljevima u više od 90 zemalja, navodi se na sajtu Nacionalne zadužbine za demokratiju.
Međutim, javna tajna jeste da je NED "fondacija" suštinski osnovana kao pridružnica odnosno ''firma'' američke Centralne informativne agencije (CIA), kako bi bila jedan od glavnih finansijera antidržavnih grupa za destabilizaciju socijalističkih režima komunističkog bloka. Na sajtu ove organizacije ističe se da je neprofitna i nevladina, ali budući da njen rad finansira vlada, dok Kongres odobrava budžet, odrednica ''nevladina'' otpada, i one mogu biti samo neprofitne, ali vladine.
NED je osnovan nakon vrlo žestokih rasprava u Senatu sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, u vezi sa nezakonitim aktivnostima američke CIA. Skandal je izbio 1967. godine kada su neke tajne operacije ove organizacije razotkrivene u magazinu ''Ramparts''.
Da bi se u budućnosti izbegle takve blamaže i skandali koji su CIA stavljali u negativan kontekst, početkom osamdesetih šef ove organizacije Vilijam Kejsi predložio je američkom predsedniku Ronaldu Reganu da se dotične aktivnosti ubuduće rade drugačije. Tako je došlo do osnivanja NED kao navodno nevladine organizacije.
Procene su govorile da će jedna takva organizacija sa prefiksom ''nevladina'' moći elegantnije da deluje u stranim državama.
Tvorac zakona o NED Alen Vajnštajn svojevremeno je rekao da bi ''dosta toga što NED danas radi javno, pre 25 godina CIA obavljala tajno''. Osnovna ideja takvoga projekta bila je da se stranim političkim strankama, sindikatima, studentskim udruženjima i drugim organizacijama dostavi novac, a da se pri tome reši problem prikrivanja “novca CIA”.
U sastavu upravnog odbora ove ''nevladine'' organizacije danas su vladini zvaničnici, bivši senatori, ministara, ambasadori, kao i naučnici, profesori i eksperti na prestižnim institucijama, ali i poslovni i sindikalni lideri.
Pogledajte još:
- Lavrov: Haos u svetu treba da rešava SB UN, a ne SAD i EU!
- Kurc: Potrebno veće angažovanje EU za proširenje na Balkan
- CIA i dalje prisluškuje evropske telekomunikacione operatere