SLOVENIJA U POLITIČKOM VAKUMU: Od raspada vlade od izbora
Od 23. januara počinje kontinuirani raspad vladajuće koalicije, a skoro 100.000 zaposlenih u javnom sektoru širom Slovenije stupio je u jednodnevni generalni štrajk. Škole, vrtići, fakulteti, pozorišta i druge javne ustanove su zatvorene, a štrajku su se pridružili i policajci, carinici i medicinski radnici.
Demonstranti su se okupili ispred zgrade vlade u Ljubljani i protestvovali pod parolom “5 minuta-posle 12“, kojom su hteli da naglase da vlada i političke elitne klase u pregovorima sa socijalnim partnerima, koji naglašavaju da je pogažen postulat slovenskog ustava da je Slovenija socijalna država jer obrazovanjem i poboljšanjem ekonomske situacije, Slovenija već davno nije socijalna država. Uporedo sa štrajkom u Ljubljani i u 13 drugih gradova zauzeli su štrajkači. Demonstracije su proširena na Maribor, Celj, Kopar, Ptuj...
Predsednik slovenske vlade Janez Janša međutim situaciju je video drugačije, i zajedno sa ministrima koji su mu preostali u kabinetu napustio prestonicu.
Janša je optuživao Viranta da ruši vladu ali je javnost mislila drugačije. Stav javnosti je bio da je Janša odgovoran, ali Janša nije izgovorio reči “Dajem ostavku na funkciju premijera“.
Usledila je politička kriza. Komisija za sprečavanje korupcije objavila je teške i optužujuće zaključke. Izlazak DL iz koalicije je je prvi korak ka raspletu ove političke krize. Odluka o izlasku iz koalicije je bila jednoglasna i jedina logična stvar.
Kriza je nastavljena, jer obećanja da Janša odlazi nisu ispunjena. On i dalje uživa u poziciji premijera. Analitičari su procenjivali da je aktuelna Vlada mogla da se spasi da je Janša na čelo Vlade postavio svoju marionetu Andreja Vizjaka, ali su te procene i spekulacije odbačene.
Pala Janšina Vlada
U slovenskom parlamentu izglasani su nepoverenje konzervativnoj vladi Janeza Janše i za novu mandatarku iabrali Alenku Bratušek. Bratušek je prva žena premijerka u istoriji Slovenije.
Kako “vladala“ Bratušek?
Slovenska vlada je uvela mere štednje kako bi izbegla EU “spašavanje“. Mere su uključile povećanje poreza, rekonstruisanje bankarskog sektora i program masovne privatizacije, a Bratušek je potvrdila da će nakon primene ovih mera deficit u budžetu porasti, do 7,8% BDP. Ipak, u maju tekuće godine Alenka je dala ostavku na meto premijera Slovenije. Nakon što je izgubila na izborima za predsednika stranke pozitivna Slovenija, odlučila je da su građani oni koji treba da odluče ko će voditi vladu.
