SPAVA U PARKU I NA MINUS 15: "Imam dva ćebeta, ali i tad bude hladno" (VIDEO)
Sabrija Adim ima 55 godina. U Sarajevo je došao davne 1983. godine iz Zemuna i radio na pijaci. Sve dane proteklog rata proveo je u vojsci RBiH i branio je ovaj grad i državu kao, kako kaže, svoj rođeni. Nakon rata ostao je sam i bez ičega. Tada počinju njegova borba za preživljavanje i život beskućnika.
"Živeo sam kao podstanar pre i posle rata kratko. Tada sam mogao da zaradim od prodaje da platim stanarinu. Onda je sve poskupelo. Prijavljivao sam se da radim u KJKP Rad kao sezonski radnik, ali su mi rekli da imam previše godina. Sada prosim kako bih preživio", počeo je svoju tužnu priču Sabrija u razgovoru za Klix.ba.
Nekadašnjem pripadniku vojske ove stvari ipak nisu najgore:
"Imam problema sa srcem i pijem lekove, a rekli su mi i da mi je oštećena plućna maramica. Ali imam zdravstveno osiguranje, to jedino. Nemam nikakva primanja, svugde su me odbili. Preživljavam dan za danom, borba…”
Sabrija prosi da kupi hranu. Leti spava u parkovima, zimi u urušenim objektima koji su hladni, nestabilni i opasni po kretanje ljudi, a kamoli za život u njima. Mesto u kojem živi Sabrija tokom ove zime je potpuna ruševina ispunjena smećem. Društvo mu pravi poneki pas lutalica. Uprkos svemu je nasmejan, ali težak život ostavio je trag na njegovom licu.
"Imam jednu torbu u kojoj držim jorgan i dva ćebeta. Nju sakrijem u žbunje i kada se smrači odem po nju i idem da spavam. Ali opet bude hladno. Srećom, ljudi me znaju. Daju mi odeću i obuću. Preko dana budem u Kranjčevićevoj ulici, gde prosim i kupim da jedem u večernjim satima, jer mi preko dana u buregdžinici Vrbas daju topli obrok. Leti bude toplo vreme i bude lakše, ali opet je opasno spavati u parku. Ima pasa lutalica, opasnih ljudi...", rekao je Sabrija.
Pogledajte i: