SRPKINJA PREŽIVELA HOROR U NEPALU: Prepušteni smo sami sebi, čak ni dečaku sa slomljenom nogom niko nije pomogao
"Najgore je bilo što nikakve informacije ne dobijaš. Mislim da su svi znali više nego mi u Nepalu", priča Klaudija Knjajić, srpska turistkinja koja se zadesila u Nepalu za vreme strašnog zemljotresa.
Ona je uspela bezbedno da napusti mesto katastrofe i nađe se opet u Nemačkoj, gde živi i radi, ali joj je i za to bila neophodna velika sreća.
"Vratila sam se u sredu iz Nepala. U pravo vreme uspela da odem. Bila sam na listi čekanja i sa puno sreće sam uspela da dobijem let", kaže Klaudija za SrbijaDanas.com.
Mnoge potresne slike obišle su svet, preko šest hiljada ljudi ostavilo je svoj život u ruševinama, a katastrofa koja se jednom viđa donela je strašne posledice preživelima.
"Posle katastrofe iz dana u dan bivalo je sve gore i gore. Nestalo je čak i struje. Sreća da su neki hoteli i restorani bili obezbeđeni generatorima, pa smo mogli da dobijemo malo tople hrane i napunimo baterije telefona", priča Krnjajić i dodaje.
Ipak, još gore je to što su ljudi prepušteni sami sebi, bez pomoći, bez nade, izgubljeni u haosu. Hrana, piće i šator je sve što su do sada dobili.
"Dok sam ja bila tamo, ljudi nisu dobijali nikakvu pomoć. Mnogo sam razočarana, očekivala sam više pomoći tim ljudima. Čak nii UNICEF nije hteo da zbrine jednog dečka što je slomio nogu. Padala je kiša i on ih je upitao da li mogu da pomognu, ali nisu hteli. Čak je pitao i da li može da ostane kod njih dok prestane kiša, ni to mu nisu omogućili“, priča razočarano Klaudija.
I sama se našla u situaciji kada je bila primorana da se snađe kako zna i ume pod otvorenim nebom, na kiši.
"Jedno veče kada se očekivao potres, spavala sam na polju u blizini aerodroma, jer je tamo bilo najsigurnije. Ipak, nisam dobila nikakvu pomoć. Kiša je užasno padala, mnogo dece i odraslih je spavalo napolju na hladnoći“, priča ona.
Gde je ta silna pomoć stranih zemalja, pita se Klaudija, i tvrdi da mediji prezentuju svašta.
"Imamo još mnogo toga da naučimo i brže da reagujemo. Situacija je vrlo teška, hrane nestaje. U početku je bar bilo vode, sad je nema uopšte. Posle dva dana sam malo došla sebi, ali je sve to ostavilo mnogo uticalo na mene. Trebaće vremena da sve to zaboravim", završava Klaudija.
Pročitajte i: