PROCURELA TAJNA: Ove proizvode kupujete svakog dana, a iza njih stoje ROBOVI!
Istraga je otkrila da su ljudi iz Burme prisiljeni da love ribu u Indoneziji i pri tome ih fizički zlostavljaju, što uključuje i premlaćivanje sa otrovnim repovima raža. Plodovi mora koje oni uhvate, završavaju u supermarketima u Evropi i Americi.
Robovi su zaključani u kavezima u selu na indonezijskom otoku Benjina. Teraju ih sa batinama da love ribu koja potom završava kao suši u restoranima ili kao smrznuta riba u supermarketima ili se pak prerađuje u konzervisanu hranu za kućne ljubimce.
Tokom jednogodišnjeg istraživanja, AP je intervjuisao više od 40 današnjih i bivših robova u Benjiu.
Reporteri AP-a su sledi kamione koji su tokom četiri noći razvozili morske plodove u fabrike hladnih postrojenja za skladištenje ribe, kada su im se ribari obratili za pomoć rizikujući svoje živote.
"Želim ići kući. Svi to želimo", zavikao je jedan burmanski rob preko ograde svog broda, a njegov vapaj ponovili su i mnogi muškarci koji su stajali kraj njega.
"Naši roditelji nisu nas čuli već dugo vremena. Siguran sam da oni misle da smo mrtvi."
Glavne korporacije koje su uključene u ovu trgovinu, a koje je AP identifikovao, odbile su da razgovaraju s novinarima o detaljima, međutim dale su izjave za javnost u kojima su oštro osudile svako zlostavljanje na radu. Mnoge korporacije pozvale su se na svoju saradnju s organizacijama za zaštitu ljudskih prava koje kontrolišu koliko su njihovi kooperanati odgovorni, kako prenosi Danas.net.hr.
Robovi s kojima su razgovarali AP-ovi novinari opisali su da rade u smenama od 20 do 22 sata dnevno, te da im daju nečistu vodu za piće.
Gotovo svi su izjavili da su udarani, pretučeni ili su izbičevani s toksičnim repovima raža ako su se slučajno požalili na uslove rada ili se pokušali malo odmoriti. Za to su plaćeni vrlo malo ili ništa.
Jedan begunac je rekao kako su mnogo umrli na moru.
"Ako Amerikanci i Evropljani jedu ovu ribu, trebali bi nas se setiti. Ispod mora nalazi se planina od kostiju", rekao je on.
"Kosti tih ljudi mogle bi napraviti otok, toliko ih je mnogo".
Robovi-ribari smešteni su u kaveze i nemaju pojma gde ide riba koju ulove, samo da je riba previše dragocena da bi je oni jeli. Njihov očaj je strašan.
Bivši rob kaže da je u prošlosti to bilo tako da su nadzornici na brodovima jednostavno bacali tela u more za hranu morskim psima.
No, nakon što su vlasti od tih ribarskih kompanija počele tražiti da svaki čovek koji se ukrca na brod treba biti i na listi prilikom povratka, kapetani su jednostavno počeli leševe robova koji bi umrli na brodu da stavljaju u ledenice uz ribu dokle ne stignu natrag do sela Benjina.