Ukrajinska kriza aktuelizovala interesne sfere u Evropi
ZAGREB - Tokom ukrajinske krize Zapad i Rusija se međusobno optužuju za ekspanzionizam u Evropi, što je pitanje sa velikom istorijskom težinom, 75 godina nakon potpisivanja nemačko-sovjetskog pakta kojim su te dve sile interesno podelile deo kontinenta.
Sovjetski ministar spoljnih poslova Vjačeslav Molotov i njegov nemački kolega Joahim fon Ribentrop potpisali su 23. avgusta 1939. godine sporazum o nenapadanju koji je sadržavao i tajni protokol o podeli istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke. Dve nedelje nakon potpisivanja pakta Hitler je napao Poljsku, što je bio povod za ulazak Francuske i Velike Britanije u rat, dok je Staljin 17. septembra naredio invaziju na istok Poljske. Osim u Poljskoj, dve zemlje su dogovorile i razgraničenje interesnih zona u Rumuniji, Letoniji, Litvaniji, Estoniji i Finskoj.
Pitanje mogućih interesnih sfera u Evropi aktuelizovano je ponovo nakon sukoba Zapada i Rusije oko sudbine Ukrajine.
Suzana Hast, naučni saradnik Instituta za visoka međunarodna istraživanja i razvoj u Ženevi smatra da "sfere uticaja postoje" zbog neravnoteže snaga između velesila i njihovih slabijih suseda.
"Važno je znati o kojoj vrsti uticaja govorimo", rekla je ona i dodala da "ruski vrh nema potrebu za učvršćivanjem svoje zone uticaja ako neka druga sila nema uticaj u regionu".
Tako je širenje demokratskih ideja jedan od glavnih ciljeva koje Evropska unija ističe u svojoj politici poznatoj kao "politika jačanja dobrosusedskih odnosa" koja nudi ugovore o pridruživanju zemljama nečlanicama EU, koje sprovode demokratske reforme i bore se protiv korupcije. Naime, ukrajinska kriza je izbila pošto je EU ponudila trgovinski sporazum Ukrajini koji tadašnji predsednik Viktor Janukovič nije hteo da potpiše, već se radije odlučio za finansijsku pomoć Rusije vrednu 15 milijarda dolara.
Protesti koji su usledili završili su se njegovim svrgavanjem i dolaskom proevropske vlade na vlast. Ruske vlasti su, kako se navodi, u promeni ukrajinskog kursa videle pretnju svojim interesima na području koje se obično zove "blisko inostranstvo", što označava zemlje s kojima Rusija neposredno graniči i njene bivše satelite iz sovjetskog doba.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov još je u februaru oštro napao Uniju rekavši da "prisiljavanje Ukrajine da bira između EU i Rusije znači pokušaj stvaranja sfere uticaja", na šta je nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer uzvratio da "Ukrajina nije geopolitička partija šaha".
Ruski predsednik Vladimir Putin je pripajanje Krima obrazložio istorijskim razlozima i činjenicom da su Rusi tamo većina, ali i time da pomorska baza Sevastopolj ne sme pasti u ruke NATO. "NATO je vojni savez i mi ne želimo da se jedan vojni savez doseli u naše dvorište i na našu istorijsku teritoriju", poručio je Putin tada.
Dmitrij Trenjin, direktor instituta Karnegi u Moskvi, ocenjuje da nakon neviđenih ekonomskih sankcija koje je Zapad uveo Moskvi, cilj sukoba premašuje ruske interesne sfere u inostranstvu. Kremlj, prema njegovim rečima, veruje da "cilj Amerike više nije (...) povratak Krima Ukrajini, nego rušenje Putinovog režima podsticanjem privredne stagnacije i nezadovoljstva naroda".
"To za Putina više nije borba za Ukrajinu, to je bitka za Rusiju", zaključio je Trenjin.