UTICAJ EKSTREMNO VISOKE TEMPERATURE: Da li će Srbija imati dovoljno voća i povrća
Ekstremno visoke temerature i suša u julu i avgustu koje su trajale između 55 i 60 dana, zavisno od regiona do regiona, značajno su uticale na pojavu stresa kod većine povrtarskih vrsta kao što su bostan (lubenica i dinja), krastavac, paprika, paradajz i tikvice.
Ipak, za većinu povrtarskih vrsta ova godina će biti na nivou prosečne višegodišnje proizvodnje, osim kod nekih vrsta povrća, kao što su krompir i začinska paprika, kod kojih se zbog nepovoljnih vremenskih uslova očekuje nešto niži rod.
Kod najvećeg broja povrtarskih vrsta javile su se sunčane pege i smanjena je oplodnja, a prilikom berbe pojavile su se i ožegotine na plodu (paprika), izjavila je Tanjugu rukovodilac Grupe za voće, povrće i alkoholna pića Ministarstva poljoprivrede Kolinda Hrehorović.
Manje krompira za 25 odsto
Nešto veći gubici u prinosu su kod začinske paprike i krompira, koji se kod nas najčešće proizvode u uslovima bez dodatnog navodnjavanja, ukazala je Hrehorović. U odnosu na višegodišnji prosek, krompir je posađen na šest odsto manjoj površini, sa prinosom od 6 do 10 tona po hektaru (t/ha), što je za osam odsto manje nego prošle godine), kazala je Hrehorović.
Uzevši u obzir ove parametre, očekuje se da rod krompira u 2015. godini bude oko 605.665 tona, što je za 25 odsto manje u odnosu na prosečnu višegodišnju proizvodnju, navela je Hrehorović. Ona je kazala da će ostalo povrće, posebno na otvorenom polju, imati očekivane prinose, obzirom da je zalivanje zasada bilo intenzivnije, tako da je abiotički stres izazvan visokim temeraturama ovom agrotehničkom merom tj navodnjavanjem znatno ublažen.
Prinosi paprike u zavisnosti od tipa i regiona gajenja kreću se na nivou od 25-50 t/ha, industrijskog paradajza su na nivou od 6-8 t/ha, kukuruza šećerca za industrijsku preradu oko 15 t/ha, postrne boranije za industrijsku preradu 6-15 t/ha.
Kvalitetno i bezbedno
"Nije bilo prouzrokovača bolesti i štetočina, već samo u vrlo ograničenom intezitetu (izuzetak je krompir sa juga Srbije gde je došlo do pojave krompirovog moljca). To je garancija da će građani Srbije ove i naredne godine imati vrlo kvalitetno i zdravstveno bezbedno povrće i krompir", rekla je rukovodilac Grupe za voće, povrće i alkoholna pića Ministarstva poljoprivrede Kolinda Hrehorović
Nešto je manji prinos bostana (lubenice i dinje), krastavca kornišona i lukovičastog povrća. Smanjenje prinosa je na nivou od 10-20 odsto, zavisno od korišćenog nivoa agrotehnike.
Prinos korenastog povrća i kasnog kupusa će zavisiti od vremenskih prilika tokom septembra i oktobra, a njihova berba će se intenzivirati tokom oktobra i novembra meseca.
Hrehorović je objasnila i da je srećna okolnost što su povrće i krompir visokog kvaliteta i bez ostataka pesticida. I pored visokih temperatura i suša, koje su smanjile proizvodnju krompira i nekih povrtarskih vrsta, povrća će biti dovoljno za domaće potrebe, kao i za izvoz na međunarodno tržište, zaključila je Hrehorović.