Uticaj muzike na naše telo
Muzika ima veliku moć nad čovekom u svakodnevnom životu. Od pamtiveka su veliki filozofi, vojni stratezi i političari ubrajali muziku u osnovne stubove društva. Platon je pisao da se sa stilovima muzike menjaju i zakoni države, a njegov učenik Aristotel kaže da je ona dovoljno moćna da utiče na formiranje ličnosti i da neke melodije jačaju samokontrolu, dok druge podstiču na opuštanje.
Razvojem elektronskih medija muzika je postala dostupna uvek i svima, postala je deo svakodnevice koji u nekim trenucima čak i ne primećujemo. Uz muziku učimo i radimo, odmaramo se i veselimo, postala je neizostavni deo filmova i televizijskih programa. Većina ljudi ne razmišlja o tome kako muzika utiče na njih, kako utiče na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, na njihovu svest i podsvest.
Nema nikakve sumnje da muzika utiče na aktivnost moždanih talasa, može da opusti mišiće, utiče i na rad srca i na nivo hormona stresa, poboljšava koncentraciju. Muzika je jedan od prvih stimulansa na koji bebe reaguju, još dok su u stomaku, a to ne bi bilo moguće da nema njenog fiziološkog dejstva na čovekov nervni sistem.
Psihološki efekti koje muzika ima na čoveka su nesumnjivi, poput izazivanja i modifikovanja različitih emocija, raspoloženja i kognitivnih stanja. Muzika se često naziva jezikom ljudskih emocija. Kroz nju kompozitori i izvođači iskazuju svoja osećanja, ali ona može da produbi osećanja i slušalaca. Istraživanja izlučivanja kortizola, hormona stresa, u telu čoveka tokom slušanja muzike pokazuju koliki je uticaj muzike na psihičko stanje čoveka. Od osnovnih delova muzike (ritam, harmonija, melodija) ritam najviše deluje na čoveka. On može da deluje na širenje zenica, moždanu aktivnost, stvaranje hormona, puls, disanje i električne impulse kože.
Određene kompozicije poboljšavaju učenje, a moć muzike se vidi i u činjenici da moze da izazove ili zaustavi epileptične napade, poboljša nam memoriju, pomogne u rehabilitaciji. Na ispitivanju rađenom kod studenata dokazano je da omiljena muzika u 97% slučajeva poboljšava raspoloženje, u 79% slučajeva povećava snagu, strpljenje, motivaciju i istrajnost, kao i da šansone i muzika Hulija Iglesijasa podstiču osećaj zaljubljenosti. Takođe, studija je pokazala da vežbanje uz muziku, pri čemu su tempo i pokreti sinhronizovani, daje osećaj snage i da je 77% osoba osećalo veću inspiraciju tokom vežbanja uz muziku.