VLADIKA JOVAN OHRIDSKI: Crkva je vredna svake žrtve, robijao sam na pravdi boga

Vladika ohridski Jovan je pod bremenom lažne optužbe za proneveru novca proveo pet teških godina u makedonskom zatvoru.

Posle golgote nezabeležene u modernoj Evropi, ovaj verski sužanj je od 2. februara, kada je napustio kazamat Izidrovo, blaženstvo pronašao u Sankt Peterburgu. Pozvao ga je ruski patrijarh Kiril i Novodevičji manastir je njegova privremena adresa. Tu vida ožiljke od tamnovanja, koje mu je narušilo zdravlje i podvrgnut je detaljnim pregledima.

Uverenje da je na pravom Hristovom putu armiralo je njegov duh. I u njegovom glasu prepoznajemo da nije slomljen. Odlučan je, kaže, da nastavi svoju plemenitu misiju: "Borim se za jedinstvo crkve i vere i te visoke vrednosti mi daju smisao životu, govori arhiepiskop ohridski za "Novosti", koji nije hteo da pristupi raskolničkoj Makedonskoj pravoslavnoj crkvi i za to je platio visoku cenu."

Zašto je poneo težak Hristov krst? "Živimo u vremenu kada mnogi nisu u stanju da razaberu šta su prave vrednosti. Žure da steknu materijalno, a zapostavljaju duhovno. Nemam dilemu da samo pravilni sistem vrednosti može da nam pomogne da lakše živimo i prebrodimo nevolje na koje nailazimo," u dahu govori vladika.

Tokom godina zatočeništva dobio je šećer. Bio je, kaže, preveliki šok za organizam to što je uhapšen na pravdi boga. Veoma mu je povišen i krvni pritisak i zato je pod nadzorom ruskih lekara.

"Domaćini su me bratski primili i organizovali mi zdravstvene preglede kod odličnih stručnjaka u čije znanje verujem. Ruski lekari hoće da me što pre oporave. Proveravaju stanje svih mojih vitalnih organa kako bi imali pravu sliku. Traže uzorke ne samo visokog šećera i krvnog pritiska, već gledaju koliko je bolest oštetila ostale delove tela. Verujem da će uz Božju pomoć biti sve bolje."

Misao neminovno zaluta u teške zatvorske dane. "Samo psihički jak čovek, uveren da će pravda pobediti, može da izdrži muku koja me je snašla.Tolike godine proveo sam u zatvoru, a znam da sam nevin. Najgore je bilo u pritvoru, jer mi nisu dali da koristim svoj aparat kojim merim šećer. Ne znam razlog, možda to ne dozvoljavaju zatvorski propisi zbog onih iglica na aparatu. Morao sam da trčim i brzo hodam da bi na taj način poboljšavao zdravstveno stanje. Ali šetnje u zatvoru su samo četrdesetak minuta. Trebalo je sve to izdržati."

Vladika podseća da je pušten na uslovnu slobodu do 23. marta 2017. godine. Upitan, koji su mu to uslov postavili, odgovara: "Pri puštanju iz zatvora jedini uslov je bio da ne ponovim isto krivično delo zbog kojeg sam bio osuđen. Ali ja to krivično delo i nemogu da ponovim jer je ono bilo izmišljeno. Kako sam mogao da perem pare kojih nije bilo? Ni sada nemam para, pa ne mogu da napravim bilo kakvo krivično delo koje se naziva pranje novca. Svima je sasvim jasno da je to bio montirani proces i da nisam ništa mućkao sa bilo kakvim novcem."

Nad vladikom u Sankt Peterburgu bdi i majka Galena. Svaki Jovanov dan u tamnici urezivao se kao sečivo u njenu dušu. "Majka je radosna što smo zajedno. Od trenutka kad sam izašao iz zatvora, ona je kao preporođena. Mnogo je propatila, jer je znala da sam nevin uhapšen. Ali nije klonula duhom. Podržavala me je koliko je mogla."