Zašto nema poređenja između Južnog toka i kineske pruge
Ministarka i potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović izjavila je da se pruga Beograd-Budimpešta i gasovod "Južni tok" ne mogu se porediti, "jer su pruge i putevi svuda dobrodošli, a gas i nafta su mnogo više politika nego energetika".
"Kada je reč o ''Južnom toku'' problem je nastao zbog Ukrajine i složenih odnosa EU i Rusije, ali kada je reč o pruzi, ti složeni odnosi ne postoje. EU i Kina takođe održavaju samite", rekla je Mihajlović, odgovarajući na pitanje da li je moguće da se naši veliki planovi sa Kinezima završe neslavno kao sa Rusima.
Pola naših, pola kineskih kompanija
Na pitanje da li će na pruzi raditi i srpski radnici, budući da Kina uvek insistira na upošljavanju svojih ljudi, ona je odgovorila:
"Dogovorili smo se da najmanje 50 odsto angažovanih kompanija budu srpske. Mi sada na postojećim projektima sa Kinezima imamo oko 60 posto srpskih kompanija".
Na konstataciju da uspeh ovog projekta zavisi i od Makedonije i Grčke, iz čije luke Solun kreće kineska roba za Evropu, Mihajlović je rekla da je to međunarodni projekat i zato je i potpisan ugovor sa Makedonijom, dok je Kina razgovarala sa Grčkom koja prihvata mogućnost takvog koridora.
Srbija bi za izgradnju pruge Beograd – Budimpešta trebalo da izdvoji između 350 i 400 miliona evra, kaže potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.
Bez zaduživanja
Mihajlovićeva, koja je i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, je za Politiku kazala da se država za finansiranje tog infrastrukturnog projekta neće zaduživati i da računa da ćemo naš deo pokriti sredstvima iz privatizacionih prihoda.
"To je u skladu sa dogovorom sa MMF-om da novac dobijen u privatizaciji ne damo na potrošnju, već da ulažemo u projekte poput ovog. Deo gradnje pruge pokriće se i iz ruskog kredita", rekla je ministarka.
Prema njenim rečima, srpski deo koštaće između 350 i 400 miliona evra, ali će studija o izvodljivosti dati poslednju sud o tome.
Pročitajte: