ZDRAVSTVENA SILA: Ovde dolaze i Evropljani na lečenje
Kubanska medicina donosi milijarde ovoj zemlji, a jedan Španac izjavio je da je lečenje u ovoj zemlji najbolje što je doživeo. Ima li Kuba snage da u zdravstvenom turizmu bude broj 1?
Kubanska vlada se nada da će privući što više stranaca koji traže jeftino i pouzdano lečenje, kako bi ojačala svoju privredu. Već sada je Kuba jedno od jačih turističkih odredišta, ali lekari kažu kako se u zdravstvo sada mora uložiti da bi napredovalo.
Španac Agostino za Al Jazeeru, kaže da je lečenje na Kubi najbolja stvar koja mu se dogodila.
Hiljade stranih pacijenata
On je iz Angole otišao kad mu je bilo osam godina. Imao je nesreću, a zbog povrede otežano hoda i ne može da igra fudbal. Mladi navijač Real Madrida kaže da se nada kako će uskoro i trčati.
On je jedan od hiljada stranih pacijenata koji dobijaju vrhunsku medicinsku negu u kubanskim bolnicama, poput bolnice ''Frank Pais'' u predgrađu Havane.
Oni koji mogu, plaćaju je, a siromašnima je besplatna.
''Kubanska medicina je i narodna i međunarodna. Duh solidarnosti je upisan u naš Ustav - iznošenje naše medicinske ekspertize izvan granica pomaže i našem razvoju", izjavio je ortoped Rodrigo Alvarez. Doktor Alvarez išao je u školu s Fidelom Kastrom i jedan je od arhitekata kubanskog zdravstvenog sistema. Leči pacijente iz cele države, šalje zdravstvene radnike u Afriku i Južnu Ameriku i otvara bolnice širom Bliskog istoka.
"Verovatno, najjača strana kubanske revolucije je upravo zdravstveni sistem - brine za Kubance, a i izvozi svoje znanje. Ali to je dvosmerni proces i nadaju se da će otvaranje njihove ekonomije dodatno ojačati i razviti zdravstvene službe“, izvestio je reporter Al Jazeere.
Zdravstvo donosi Kubi milijarde dolara godišnje
Izumi doktora Alvareza izloženi su na Havanskom trgovinskom sajmu.
Zdravstvo trenutno Kubi donosi milijarde dolara godišnje, a sajam bi trebao privući strane investitore i povećati prodaju kubanskog znanja i opreme u inostranstvu.
''Kubanski zdravstveni radnici rade u više od 60 zemalja. To je više od 50.000 ljudi", kaže Gelacia Day Romeu sa odseka istraživanja i razvoja.
Dok se Kuba hvali velikim brojem zdravstvenih radnika, lekova i opreme često nedostaje, a infrastruktura se urušava. Doktor Alvarez krivi američki embargo na trgovinu, koji je na snazi više od 50 godina.
''Morali smo tražiti tržišta vani, i za opremu i za lekove. I daleko smo morali ići. Nije isto kupovati lekove u Sjedinjenim Državama ili Iranu i Kini", zaključio je Alvarez.
Kad je Kuba odlučila obnoviti svoj zdravstveni sistem, cilj je bio altruizam, jednostavno lečenje bolesnih. Ali sa svojom slabom ekonomijom, mora pokušati prodati svetu ono najbolje što ima, a Agostino je samo jedan od zadovoljnih klijenata.
Pročitajte:
KUBA ODRŽALA LEKCIJU SAD: Poslali najviše stručnjaka u borbu protiv ebole