Zlatne godine: Najbolji muzički albumi 20. veka #28

Predstavljamo neke od najvažnijih stranica i najboljih albuma popularne muzičke istorije! Ovoga puta se, krajnje privatno, bavimo rok pločama koje su odigrale važnu ulogu u odrastanju Žikice Simića i Dragana Ambrozića!

Rod Stewart – “Gasoline Alley” (1970)

Žikica Simić kaže da je u pitanju album kog je svakako najviše puta u životu slušao, i posebno okupljao ljude kod svoje kuće da ga čuju. Još uvek član grupe Faces, Rod Stewart je ovde vrhunski interpretator rokenrola kao fatalnog stanja duha, i uzbudljiv nastavljač boemskih sudbina nekih prethodnih decenija. Od sjajnih obrada do nekoliko originalnih kompozicija, on se nameće kao jedan od najutentičnijih vokala rok muzike ikad, otelotvorenje svih obećanja njenih “zlatnih godina”.

Neil Young – “Harvest” (1972)

Dragan Ambrozić kaže da je ovo prvi album Neil Younga kog je kupio, i da mu je, kao i mnogima, bio uvod u njegov svet, iz koga ni danas ne namerava da izađe. Ove godine je tačno pet decenija od kad se “Harvest” pojavio, proslavivši kanadskog kantautora kao svetski značajnu pojavu tok trenutka. I zaista, verovatno niko nije tako dobro i poetično kao on izrazio post-hipi atmosferu, epohu kraja ideala i početka savremenog cinizma. Povrh svega, za razliku od mnogih njegovih bolnih albuma koji su usledili, ovo remek delo slavi sreću u ljubavi sa tada poznatom glumicom Carrie Snodgress, i ostaje kao spomenik nadi da negde u svetu postoji spokoj.

*********************************

Ciklusom razgovora pod imenom „Zlatne godine“ želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka. Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada će nam biti dijaloški, te ćemo kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.