ADLIGAT: Spoj narodne lirike i umetničke muzike koji nas čini ponosnim u svetu - "Kosovske" Miloša Zupca

Neobičan spoj lirske narodne pesme poreklom s Kosova i Metohije, s pregrštom mitoloških motiva, odeven je u moderan muzički izraz, s primesama bluza, čime se dobio retko kvalitetan spoj narodne lirike i autorske muzike.

-Kosovo je za mene, pre svega, jezik u koji su se sklonile generacije naših predaka- kaže Miloš Zubac, koji je uspeo da presadi kosovsku lirsku građu u „autentičan muzički svet koji je odsanjao jedan Hercegovac iz Vojvodine”.

-To je izvanredno, autentično muzičko tumačenje kosovske lirske poezije koja nema premca po svojoj autentičnosti, lepoti i snazi, koja svakako spada u vrhunac srpske kulturne baštine. Lepota i umetnički dometi ovog dela prevazilaze našu zemlju, o čemu naročito slikovito govore recenzije i preporuke uvaženih stručnjaka za muziku iz Engleske. Skoro se nije dogodilo da čak tri značajna medija u Londonu izveštavaju o albumu savremene srpske muzike. Zato nam je posebno drago što smo u mogućnosti ne samo da podržimo rad našeg uvaženog člana, nego i da domaćoj i svetskoj javnosti predstavimo važno umetničko delo našeg naroda, spoj kolektivnog i individualnog nadahnuća- kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.

Zabranjena ljubav, zmaj koji otima devojku, moma koja ravnopravno razgovara s vetrom, majka koja moli vile da joj oslobode sina, delija-devojka... Ovo su neki od motiva koji su utkani u lirske pesme s Kosova i Metohije.

-Prvo sam želeo da se bolje upoznam s kosovskom lirskom poezijom, s važnim delom sopstvenog identiteta, na koji smo, kolektivno, prilično zaboravili. Zatim sam spontano, gotovo impulsivno, poželeo da tu poeziju bolje upoznam s muzikom koja je u meni. Bio je to susret, sasvim ličan- kaže Miloš Zubac.

A mnogima se sada čini da su te pesme oduvek postojale uz Zupčevu muziku. Takav osećaj svedok je vrhunskog kvaliteta muzike, tvrde muzički eksperti iz Londona, ali to kažu i obični ljudi s Kosova i Metohije.

„Rasti, rasti, moj bore zeleni”, „Soko bira gde će naći mira”, „Vile proletoše”, „Zaspala moma kraj mora”, „Aoj, konjče, dobro moje”, „Razbole se, majko, Jevrima devojka”, „Hajde, momo, da te vodim doma”, „Prošetalo zlato materino”, „Dva se draga vrlo milovala”, „Zmaj prelete zelenijem lugom” – nazivi su deset izabranih pesama za koje je Miloš Zubac napisao muziku na albumu „Kosovske”.

-Odabrao sam deset pesama, a lako sam mogao odabrati stotinu. Kosovska lirika je bogata i po motivima i po broju zabeleženih pesama (ima ih više od tri hiljade), ali polako i sigurno pada u zaborav. A to je šteta i greh, ne toliko prema samoj lirici i našim precima, koliko prema nama samima i našim potomcima, jer je to darovano bogatstvo koje svojevoljno gubimo. Nedovoljno poznavanje tog bogatstva svakako dolazi s činjenicom da se upoznavanje narodne književnosti uglavnom završava s Vukom Karadžićem koji nije imao prilike da putuje po Kosovu i Metohiji, tada još pod turskom okupacijom. O bogatstvu naše narodne lirike sa ovih prostora stekao sam temeljnije uvide u antologiji koju je sačinio Vladimir Bovan- priča Zubac i opisuje kako se ludo zaljubio u ove pesme. „Pogledao sam pesme, one su mi uzvratile pogledom. Sevnulo je u trenutku”.

-Kosovo je za mene, pre svega, simbolički jezik u koji su se sklonile generacije naših predaka. U taj jezik, fascinantno lep, učitali su svoju energiju, informacije, iskustva, saznanja, sudbine, rađanja i umiranja. Samo u jeziku ih sada možemo sresti i oni iz istoga jezika mogu videti nas. Prva i poslednja odbrana jednog naroda je njegova kultura. Srpska pesma s Kosova i Metohije tvrđa je od kamenih zidina Novog Brda- pojašnjava Zubac.

-Kad prođu svi pokliči i koračnice, utihnu bojevanja, granice odstupe, i kad na toj zemlji ne ostanu otisci od koraka bilo čijih iluzija, opet će ostati jezik da šapuće budne snove jednog naroda. I iz tog zdenca žive vode žuboriće narodna lirika. Ove pesme svedoče o sukobljavanju i jakom zagrljaju hrišćanskog i paganskog nasleđa. One su zalog za promovisanje istinske posebnosti nasleđa srpskog, i svih naroda Balkana- kaže novinar Stojan Stamenić.

Jedan pesnik s Kosova, kada je poslušao album, napisao je da on „kao hiljadugodišnji Kosovac”, za neke od tih pesama nije znao. To dovoljno govori o tome koliko malo poznajemo sopstveno kulturno nasleđe. Engleski novinar Edi Kuni napisao je o „Kosovskim”: „Na prvi pogled, ovaj album je apolitično delo, ali ono koje neporecivo pokazuje da postoji srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji, i da je zaštita tog nasleđa duboko politički značajna za bivšu Jugoslaviju. Načiniti takvu tvrdnju samo na osnovu ljubavi i lepote – sasvim je izuzetno ostvarenje. Ljubav i lepotu niko ne može poreći.”