ADLIGAT VEST: Konferencija muzealaca iz celog sveta u Kragujevcu
Eksperti, direktori muzeja i muzejski radnici iz Rusije, Italije, Holandije, Letonije, Španije, Tajvana (Kine), Hrvatske, Kirgistana, Austrije i Azerbejdžana učesnici su naučne konferencije koju je ove godine organizovao Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu.
Ovijh dana se neki od najvećih eksperata za muzeje književnosti i muzeje kompozitora u svetu šetaju ulicama Kragujevca i Beograda. Dok posmatrate prolaznike kako na pijaci kupuju jabuke ili paradajz, pomislili biste da je reč o običnim turistima, a pred vama možda upravo stoji direktorka uglednog muzeja iz Azerbejdžana ili Italije…
Eksperti, direktori muzeja i muzejski radnici iz Rusije, Italije, Holandije, Letonije, Španije, Tajvana (Kine), Hrvatske, Kirgistana, Austrije i Azerbejdžana učesnici su naučne konferencije koju je ove godine organizovao Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu. Sa svih meridijana skupili su se stručnjaci da održe niz predavanja, razmenili iskustva i povezali se sa srpskim kolegama na konferenciji pod nazivom „Književni i muzički muzeji u službi kulture, obrazovanja, istraživanja i interkulturalnog dijaloga“.
Reč je o godišnjoj konferenciji Komiteta za muzeje književnosti i muzeje kompozitora Međunarodnog saveta muzeja (ICOM). To je jedina globalna organizacija koja okuplja muzeje i muzejske stručnjake posvećena promociji i zaštiti svetske prirodne i kulturne baštine, osnovan 1946. godine u Parizu.
„Značaj ove mreže sa skoro pedeset hiljada članova u 142 zemlje sveta, teško je prenaglasiti, zato sam veoma ponosan što je u zvaničnom programu konferencije predviđena poseta Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, uz obilazak Muzeja Ive Andrića“, izjavio je Viktor Lazić predsednik UO Adligata.
Karavan gostiju stigao je u Beograd, a u Adligatu su se zadržali nekoliko sati. Fascinirani bogatstvom Adligatovih fondova Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, zaustavljali su se kraj mnogih eksponata i sa oduševljenjem istraživali lavirint satkan od knjiga i dragocenosti.
"Sati su prebrzo prolazili, činilo se kao da bi u našem književnom carstvu želeli zauvek da ostanu. Otvorili su se putevi brojnih saradnji, pozivi da posetimo Azerbejdžan, Kirgistan, Orenburg, Jasnu Poljanu…“, dodao je Lazić i istakao da su muzealci posebna vrsta ljudi, dobre duše i istinski posvećenici koji decenije provedu spasavajući i prezentujući značajnu građu koja danas čini temelj kulture u sredinama iz kojih dolaze.
Na konferenciji je gospođa Alja Bajramova iz Azerbejdžana, koja predsedava ovim komitetom, govorila o Muzeju muzičke kulture Azerbejdžana. Gospođa Rosela Molaši oduševila je prisutne mapama muzeja Đuzepea Verdija i Frančeska Petrake širom Evrope, ali i veoma detaljnim prikazom Mocartovih putovanja.
Putem video-linka uključio se i gospodin Čen Hsuan-Ju sa Tajvana (Kina), koji je govorio o saradnji institucija na projektu očuvanja književne baštine. Dugačak je niz ozbiljnih tema koje su obrađene na visokom naučnom nivou i po prvi put predstavljene srpskoj i svetskoj javnosti u Kragujevcu. Bilo je reči o Puškinu, o piscu i diplomati Aleksandru Gribojedovu, o katalonskoj književnosti kao i o Dobrici Ćosiću i Filipu Davidu – dva svojevrsna antipoda, a obojica članovi Adligata koji su ovom udruženju darovali deo svojih biblioteka.
"Izuzetno mi se dopalo i izlaganje Žambi Džusubalijeve, direktorke muzeja iz Kirgizije. Ona sa svojim ocem, slavnim piscem i filozofom Kubatbekom Džusubalijevim, vodi inspirativnu muzejsku rezidenciju u kirgiskim planinama. Koleginica Galina Alekseeva iz Tolstojevog muzeja govorila je o Tolstojevoj bogatoj biblioteci i njegovom snažnom uticaju na Gandija. Dok sam slušao, iskreno sam želeo da ova predavanja nikada ne prestanu“, izjavio je Lazić.
Konferencija je, jednom rečju, u centru Kragujevca okupila neobične znalce, iskusne profesionalce i prave čuvare kulturne baštine iz celog sveta.
Komitet za muzeje književnosti i muzeje kompozitora osnovan je 1977. godine sa ciljem da poveže i unapredi rad muzeja posvećenih istoriji književnosti, biografijama pisaca i muzičkim stvaraocima. Danas broji više od trista članova u 45 zemalja, a Adligat je dobio zvaničan poziv da mu se pridruži. Komitet blisko sarađuje sa Uneskom na programu „Pamćenje sveta“ radi zaštite svetske dokumentacione i književne baštine.
Kolege iz Kragujevca odabrali su da konferenciju održe u zgradi Stare skupštine. Da podsetimo, baš je u toj prostoriji donet Sretenjski ustav 1835. godine; tu je 1878. godine javno proglašena nezavisnost Srbije; u toj prostoriji je doneto stotine odluka koje su oblikovale današnju Srbiju, odatle su počeli ratovi za oslobođenje, a tu je osnovano i Srpsko učeno društvo (preteča SANU). Prigodno mesto za okupljanje vodećih ljudi kulture i istorijskih stručњака sa svih meridijana.
"Zahvalan sam Muzeju Šumadije, zahvalan direktorki Katarini Babić i iskusnom muzejskom radniku Milošu Jurišiću što su Srbiji, Кragujevcu i Adligatu priredili ovakav svetski događaj i svima nam postali uzor i primer“, istakao je Lazić.
