"Devojka na studencu" Uroša Predića posvećena je izuzetnom Srbinu - ovo parče naše istorije se krije iza slike
U Galeriji SANU trenutno možete pogledati izložbu "Uroš Predić. Dostojanstvo svakidašnjice". Izložba će biti otvorena do 26. maja, a izuzetna je po tome što na jednom mestu možete videti slike donete iz Narodnog muzeja Srbije, Galerije Matice srpske, Galerije SANU, Narodnog muzeja Zrenjanin, Srpske pravoslavne crkve, Doma Jevrema Grujića, Muzeja grada Beograda, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Matice srpske i mnogih drugih. Na izložbi će se naći i radovi iz privatnih kolekcija od kojih većina do sada nije bila izlagana niti dostupna široj javnosti, a mi smo posebnu pažnju posevetili slici "Devojka na studencu".
U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu čuva se slika Uroša Predića "Devojka na studencu". Ona ilustruje istoimenu pesmu Branka Radičevića o devojci koja je dala momku da pije vode, međutim, nestašni mladić joj razbija krčag.
Slika je Uroša Predića je diptih. Prvi deo slike, koji prikazuje momka, devojku i razbijeni krčag, Predić je naslikao 1918. godine, a drugi deo gde devojka iščekuje momka 1936. Te dve slike uokvirene su zajedničkim ramom za koji je sam autor dao nacrt. Slika je izvedena studiozno u duhu realizma sa koloritom izuzetno živih boja.
Kompozicija je nastala tehnikom ulje na platnu i drvetu, a dimenzija je 76,3x108cm. Dom joj je, kao što smo napomenuli, Galerija Matice Srpske, a nastajala je 1918-1940. godine.
U svojoj lirskoj poeziji Branko Radičević je pesnik elementarnih osećanja, blizak animističkom i panteističkom poimanju sveta. Njegove najjednostavnije lirske pesme su građene po ugledu na narodne lirske pesme. Takva je i njegova prva pesma Devojka na studencu, koju je napisao na srpskom jeziku 1843. godine u Temišvaru, gde je živeo nekoliko godina.
U pitanju je jedinstvena predstava svega onoga što bi moglo da ispripoveda zanimljivu priču o pesniku koji je za života postao "brend" mladog i nacionalno svesnog građanskog društva ondašnje Srbije. Popularnost njegovih pesama "dovela" ga je čak i do kuhinja u kojima su iznad šporeta stajale izvezene "kuvarice" sa njegovim likom i stihovima. Izložba u kontekstu savremenih istraživanja nacionalne ideje u srpskoj umetnosti i vizuelnoj kulturi 19. veka prati proces uobličavanja kulta Branka Radičevića kao nacionalnog pesnika i njegovo uvođenje u kolektivnu memoriju. U katalogu je heroizacija pesnika, stavranje kulta, čemu je doprineo i prenos kostiju Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo i podizanje spomenika. Sama sahrana prenetih moštiju bila je spektakularna, sa govorima i polaganjem venca. Najskupoceniji je bio srebrni venac crnogorskog kneza Nikole posvećen "neumrlom Branku".
Kad sam sinoć ovde bila
I vodice zaitila,
Dođe momče crna oka
Na konjiću laka skoka,
Pozdravi me, zborit ode:
"Dajde, sele, malo vode!"
Ove reči - slatke strele -
Minuše mi grudi bele -
Skoči' mlada, njemu stigo'
Digo' krčag, ruku digo'
Ruka drkta... krčag dole...
Ode na dve na tri pole.
Još od njega leže crepi,
Ali de je onaj lepi?
Kad bi sada opet došo,
Ma i ovaj drugi pošo!
Pesma Devojka na studencu je napisana u trećem licu, sa elementima rudimentarne fabule, nalik na minijaturnu lirsku priču. Ova vedra jednostavna pesma je narativnog karaktera, čime podseća na narodnu lirsku pesmu. Osećanja se otkrivaju posredno, u ritmu, slici i priči, a u upravnom govoru u neposrednoj ekspresiji.
U pesmi Devojka na studencu, devojka se seća radosnih trenutaka svog ljubavnog doživljaja. Dok je zahvatala vodu na studencu dolazi "momče crna oka" na konju, koje od nje traži malo vode. Devojku pogađaju njegove reči kao "slatke strele" i izazivaju u njoj ljubavna osećanja. Zato joj ruka drhti, a krčag sa vodom "ode na dve na tri pole". U njoj i dalje živi sećanje na momka, a njeno srce je slomljeno kao krčag od koga još "leže crepi". Ona se pita gde je, čezne za njim i želi da ga opet sretne.
Lirska pesma Devojka na studencu je vedra, kristalno jednostavna, sa dominantnom melodijskom komponentom. U njoj je nagoveštena čulna ljubav, a zgusnuta smerna osećajnost ženskih narodnih pesama je istovremeno dobila nov kvalitet, a kroz Predićevu sliku i sasvim novi način percepcije.