Zlatko Burić otvara 18. Slobodnu zonu
Zlatko Burić, rođen 1953. u Osijeku, početkom osamdesetih preselio se u Dansku, gde je postao izuzetno popularan zahvaljujući filmskoj trilogiji Pušer Nikolasa Vindinga Refna u kojoj igra srpskog narko-bosa Mila. Glumio je i u blokbasteru 2012 Rolanda Emeriha i nagrađivanom filmu Slatke pokvarene stvari Stivena Frirsa kao i u hrvatskim hvaljenim ostvarenjima Comic Sans Nevia Marasovića i Ne gledaj mi u pijat Hane Jušić. Nedavno smo ga mogli gledati u sjajnoj seriji Šutnja Dalibora Matanića.
Najnoviju ulogu, ruskog oligarha Dimitrija, ostvario je u Zlatnom palmom nagrađenom Trouglu tuge Rubena Estlunda koji će otvoriti 18. Slobodnu zonu 3. novembra u Beogradu (18.30, mts Dvorana), Nišu (19, Cineplexx) i Novom Sadu (19.30, Arena Cineplex). Pošto je prva projekcija u Beogradu rasprodata, biće organizovana još jedna, u 21 sat, na kojoj će se Zlatko Burić takođe obratiti publici.
Više od 60 dokumentarnih i igranih celovečernjih filmova, a ukupno 77 ostvarenja, računajući i kratkometražne radove mladih u okviru selekcije Future Is Here biće prikazano na 18. Slobodnoj zoni, poručio je Petrović, naglasivši da će i ove godine festival izaći iz okvira Beograda i biti organizovan i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
On je napomenuo i da je ove godine festival napravio iskorak u vidu saradnje sa Sinepleks (Cineplexx) bioskopima u čijim salama će biti održavana posebna selekcija, uslovno rečeno, komercijalnih angažovanih filmova koji se obraćaju široj publici.
- Najpopularniji naslov je dokumentarac Moonage Daydream o Dejvidu Bouviju koji će svake večeri tokom trajanja festivala, biti prikazivan u Imax sali Galerije Beograd, sa najboljim zvukom u Srbiji - naveo je Petrović.
Branka Pavlović, selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, Ženske linije i Selekcije 14+, istakla je da je ideja vodilja većine filmova pojedinac u konfliktu ili u trenutku suočavanja sa prošlošću, samim tim i sa samim sobom.
Jedan od njih je Pomračenje, zvanično norveška produkcija, ali u režiji Nataše Urban, autorke poreklom iz Srbije. Ona se u filmu bavi svojom porodicom i direktno i hrabro pokušava da odgovori na pitanje „Gde ste bili i šta ste radili 90-ih”, koristeći kao metaforu pomračenje sunca 1999. kao kraj tog ciklusa.
Vizuelno i istorijski zanimljiv je film Okreni se ka suncu jer se bavi jednom do najvećih tragedija 20. veka posle holokausta - sudbinom ruskih ratnih zarobljenika. Autorka Aliona van der Horst koristila je ekskluzivne, potresne materijale iz sovjetskih i nemačkih nacističkih vojnih arhiva.
Iz Selekcije 14+ Branka je izdvojila film Nevinost izraelskog autora Gaja Davidija koji živi u Danskoj.
- To je angažovan, kontroverzan film o mladim ljudima koji se nisu vratili sa odsluženja obaveznog vojnog roka u Izraelu i postavlja ključno pitanje: kada vas određuje društvo, sistem, država i porodica, koliko, zapravo, slobode imate za sebe? - navela je Branka Pavlović.
Iako su filmove iz Ženske linije režirali mušarci, sva tri su o jakim ženama, istakla je.
- Betina je film o muzičarki Betini Vegner koja je imala i pesmu o jednoj jugoslovenskoj gastarbajterki iz DDR-a devesetih godina. Ona nije ovde toliko poznata, ali se radujem da je upoznate - poručila je selektorka.
Žiri Međunarodnog takmičarskog programa čine Boško Prostran, profesor na FMK i video umetnik, Aleksandra Odić, bosansko-nemačka rediteljka i Nezaket Ekiči, umetnica performansa koja se u radovima često bavi temama ženskih prava i prava na slobodu.
Ivan Bakrač selektor Regionalnog takmičarskog programa kazao je da je ova selekcija od sedam filmova veoma šarenolika.
- Navikli smo da je Balkan sam po sebi haotičan, i u pozitivnom i u negativnom smislu, ali sam se ja trudio da izvučem ono najpozitivnije - istakao je Bakrač. Među autorima ima etabliranih, koji su već nagrađivani i na Slobodnoj zoni, poput Gorana Devića (Hrvatskog nradonog preporoda) ali i debitanata koji nisu imali ništa manji uspeh na samom startu karijere, poput premijera u Kanu, Veneciji i Roterdamu.
- Iako autori Balkana eksperimentišu i sa žanrovima i stilovima, postoje teme koje su svima zajedničke, a to je suočavanje sa prošlošću i sa posledicama prošlosti. Sa druge strane, tu je ono čuveno jugoslovensko pitanje: Ko je prvi počeo? pa je zajedničko svim filmovima to što se bave odnosima između porodica, komšiluka i zemalja - naveo je Bakrač.
On je izdvojio dve regionalne premijere: hrvatsko-srpske koprodukcije Garbura Josipa Žuvana o dvojici dečaka najboljih prijatelja i prvih komšija iz dveju posvađanih porodica i Metronom Aleksandrua Belka, „netipičan za novi rumunski talas”, ljubavnu priču osuđenu na propast u doba diktature Čaušeskua.
O najboljem filmu u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana odlučivaće: rediteljka Milica Tomović, novinarka Tamara Skrozza i producentkinja i teoretičarka filma Jelena Mišeljić.
Rajko Petrović je dodao da će na Slobodnoj zoni biti upriličene i premijere dva domaća dokumentarna filma, 4 sunca i klavir, omaž Vojvodini u režiji etno džez muzičara Borisa Kovača i Do daske Aleksandra Reljića koji se bavi pitanjem zašto tabloidi presuđuju i vode hajke protiv pojedinih građana.
Ivan Milenković predstavio je govorni segment Slobodne zone, Kompas, koji se ove godine održava u Novom Sadu kao deo programskog luka Druga?Evropa koju je podržala Fondacija „Novi Sad - Evropska prestonica kulture”.
Budući da se Kompas uvek bavi temama pokrenutim u nekim filmovima sa festivala, ove godine to će biti kultura otkazivanja i politička (ne)korektnost (nakon projekcije filma Sparta Ulriha Zajdla), kolonizaciji rada i radnog vremena (Prekovremeni rad), rat u Ukrajini (Klondajk) i položaj žena u muškom svetu (Pisanje vatrom).
Lena Trifunović i Tamara Milošević predstavile su Sonar, prateći program za mlade pokrenut prošle godine, koji se bavi dokumentarizmom na društvenim mrežama.
- Ove godine fokus će biti na tome kako se beleži avantura na društvenim mrežama i kako se to razlikuje od pravog dokumentarnog filma - navela je Tamara, dok je Lena otkrila da će gosti biti Igor Šćepanović i Radovan Kovač.
- Sem razgovora o probijanju granica tradicionalnog dokumentarnog filma, izazovima i tome kako se snalaze kada su u pokretu a žele da plasiraju svoje sadržaje, na Sonaru ćemo organizovati i radionicu Igora Šćepanovića o montaži na putu, projekcije filmova i razgovore sa autorima - zaključila je Lena Trifunović. Sonar će biti održan 8. novembra od 16 do 19 u Sprat baru u Cetinjskoj.
Gosti festivala koji će biti dostupni za pitanja gledalaca nakon projekcija svojih filmova, biće Goran Dević i Hrvoje Osvadić (Hrvatskog narodnog preporoda), Tudor Panduru (Metronom), Suzan Šimk i Luc Penert (Betina), Vedrana Pribačić i Marta Puhlovski (Veće od traume), Đem Kaja (Ljubav, nemačke marke i smrt), Nataša Urban (Pomračenje), Einari Pakanen (Raj za karaoke), Aliona Simonovna van der Horst (Okreni se ka suncu), Josip Žuvan i Ivana Roščić (Garbura), Škumbin Istrefi (Vera sanja more), Tomas Firhapter (Živeti zajedno), Boris Kovač (4 sunca i klavir) i Aleksandar Reljić (Do daske).
Ulaznice za festival su u prodaji, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala.
I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.