ZMIJE U SRBIJI: Ima dosta mitova i legendi, nećete verovati šta je STVARNOST

U srpskim medijima sve češće se viđaju naslovi koji nas dramatično upozoravaju na zmija koje "iz čista mira" izlaze i napadaju ljude. U želji da proverimo šta se to dešava, kolika nam opasnost preti i šta treba da radimo, kontaktirali smo stručnjake.

Za portal Dnevno.rs pričala je Sonja Nikolić, iz Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović, koja nam je rekla da "krupni naslovi" često nemaju veze sa stvarnom situacijom.

- Osnova za paniku, koliko znam, do sad nije bilo ni u jednom slučaju. Tokom poslednjih nekoliko godina sve češće se novinari sa radija i iz pisanih medija obraćaju Biološkom fakultetu ili Institutu za biološka istraživanja, pa i Srpskom herpetološkom društvu, sa pitanjima vezanim za zmije, trudeći se da od kompetentnih ljudi dobiju željene informacije – rekla je Nikolić.

Devojke otkrivaju šta ih uvek ODBIJA od momaka!

Većina priča o gmizavcima pojavljuje se tokom proleća i ranog leta - perioda kad su zmije i ostali gmizavci najaktivniji. Kao takozvane hladnokrvne životinje, gmizavci zimu provode u "zimskom snu", periodu mirovanja, iz kojeg izlaze kad dovoljno otopli - tokom proleća. I tada moraju da nađu hranu i partnera za razmnožavanje. U tom periodu su najaktivniji - najviše vremena provode van skrovišta - te ih je najlakše uočiti.

- Povećana brojnost gmizavaca u navedenom periodu je potpuno normalna i traje otkako postoje gmizavci i godišnja doba. Nijedna zmija neće napasti čoveka: jedino što ponekad rade je samoodbrana u slučaju da ne uspeju da ostanu neprimećene ili da pobegnu. To što se ljudi uglavnom plaše posledica je činjenice da ne poznaju domaće vrste i ne znaju od koje im može pretiti opasnost - a i opšti stav o zmijama je uglavnom negativan, iz raznih razloga. Odsustvo edukacije je samo jedan od njih – tvrdi Sonja Nikolić.

OTKRIVENA TAJNA NAD TAJNAMA: Evo u koju kabinu po redu treba ići u WC-u - ONA JE UVEK NAJČISTIJA!

U Srbiji žive tri otrovnice – poskok, šarka i bosanski šargan. Ovo su saveti Sonje Nikolić kako da ih razaznate.

Za najmanju i kod nas najređu većina nije ni čula - a i toliko ju je teško naći u Srbiji da to i ne iznenađuje (živi na obroncima Prokletija i Šar-planine). U okolnim zemljama je, međutim, ima, tako da treba i sa njom upoznati ljude, posebno one koji često borave u prirodi. To je (bosanski) šargan, relativno sitna vrsta (oko 50 cm), koja se hrani pretežno skakavcima i zrikavcima, i čiji ujed i nije opasan po čoveka (osim ako je neko alergičan na neki od sastojaka otrova). Nastanjuje pretežno visoke planine, ali postoje i nizijske populacije.

Druga, nešto češća otrovnica je šarka. Kod nas takođe nastanjuje pretežno visoke planine (Kopaonik, Stara planina, Vlasinska visoravan, Šar-planina, Prokletije), ali je ima i u brdskim i nizijskim područjima (Fruška gora i Vršački breg, te okolina Obedske bare i Zasavice). Kod ove vrste nije neuobičajena pojava potpuno crnih (melaničnih) jedinki. Šarka ima (često isprekidanu) tamnu cikcak šaru duž leđa koja su kod ženki smeđa do riđa, a kod mužjaka siva do smeđa. Na potiljku postoji šara u obliku slova V.

Najpoznatija i najšire rasprostranjena otrovnica kod nas je poskok. Mužjaci i ženke se takođe razlikuju po osnovnoj boji, a šara duž leđa je cikcak ili u vidu brojanica. (Šare su kod mužjaka svih otrovnica intenzivnije i jasnije.) Od svih ostalih zmija poskok se razlikuje po „rogu“ na vrhu njuške. Poskok nastanjuje manje nadmorske visine i često ga ima i u blizini naseljenih mesta. Može (izuzetno retko) da naraste čak do 1 m. Ujed šarke i poskoka može biti opasan za ljude. Međutim, fatalan je izuzetno retko. Ugroženi su uglavnom deca i starije osobe; odrasli zdravi ljudi se od ujeda uglavnom potpuno oporave.

SLANINA GOTOVA ZA MINUT: Stavite je na pušku i ZAPUCATE SVOM SILINOM - apsolutno kraljevski! (VIDEO)

ŠTA DA RADIMO KAD SE SRETNEMO SA NEKOM ZMIJOM?

Zmije su zaštićene zakonom i nije dozvoljeno hvatati ih, sakupljati, ozleđivati, zarobljavati i ubijati... Kako onda da se zaštitimo, odnosno - kako da se ponašamo ako se susretnemo sa nekom zmijom?

- Pri kretanju kroz prirodu neophodno je biti obazriv. Nije loše pre odlaska na put informisati se o fauni koja nastanjuje prostor koji nameravamo da posetimo. Što se zaštite od zmija tiče najbitnija je, kao i u mnogim drugim slučajevima, prevencija: uz dobru obaveštenost, na planinu treba ići u čvrstoj obući i dugim pantalonama. Mnogi pitaju šta da rade kad naiđu na zmiju. Odgovor je smešno jednostavan - uglavnom ništa - kaže Sonja Nikolić.

Zmija uglavnom da sve od sebe da pobegne, a ako se nekoj ipak dovoljno približimo ("otrovnice umeju da leže nepomično, 'ubeđene' da su dobro kamuflirane i neprimetne", napominje naša sagovornica) - pod uslovom da je primetimo na vreme (za šta je neophodna napred pomenuta obazrivost i pažnja pri svakom koraku), treba je zaobići, pustiti je da nastavi svojim putem ili da ostane da leži tu gde smo je zatekli. Ako životinja baš uporno ostaje na svom mestu, dovoljno je blago je dodirnuti npr. štapom: uplašiće se i otići.

- Zmija neće napasti bez povoda. Mnogi, međutim, prosto moraju da vide šta će da bude ako gnjave i maltretiraju zmiju. Pa bude svašta. I zmija ispadne kriva. Povod, doduše, može da bude i njen neosnovani strah: može se osetiti ugrožena ako joj, nesvesni njenog prisustva, priđemo suviše blizu. Tamo gde su rađene analize, ispostavlja se da se najveći procenat ujeda dešava ljudima dok rade, npr. u polju, dakle, kad su koncentrisani na nešto drugo – kaže sagovornica portala Dnevno.rs.

TEŠKO PRIZNANJE MUŠKARACA: Ovakav s*ks imamo samo sa ženama koje NE VOLIMO