Irena Vujović: "Uvešćemo red u oblast zaštite životne sredine"

Koji su konkretni koraci koje Ministarstvo preduzima za unapređenje infrastrukture za upravljanje otpadnim vodama u Srbiji? 
- Odlučni smo u nameri da uvedemo red u oblast zaštite životne sredine i u protekle četiri godine napravili smo značajan pomak u tom smeru. Menjamo stanje životne sredine, a time i kvalitet života građana na bolje. Jedna od prioritetnih i veoma zahtevnih oblasti kojom se bavimo jeste upravo upravljanje otpadnim vodama.
Nakon faze pregledanja projekata, njihove dorade ili ponovnog projektovanja, kako bismo bili sigurni da će izgrađena infrastruktura u potpunosti odgovoriti potrebama građana, krenuli smo u realizaciju. U ovom trenutku, ugovoreno je ili je u izgradnji više od 340 kilometara kanalizacione mreže širom Srbije, koja je i preduslov za izgradnju postrojenja koja takođe gradimo.

Možete li navesti nekoliko najznačajnijih tekućih projekata iz ove oblasti?

- Svi projekti su podjednako značajni, jer uvode sistem zaštite životne sredine po savremenim standardima u gradovima i opštinama u kojima se realizuju a to, ponoviću, pozitivno utiče i na kvalitet života građana što nam je najvažnije i krajnji je cilj našeg rada.

Ako bih izdvojila projekat u oblasti upravljanja otpadnim vodama po kilometrima koje gradimo ili po kapacitetu postrojenja, najveći realizujemo u Nišu. U Nišu gradimo 46,6 kilometara kanalizacione mreže i najveće postrojenje za preradu otpadnih voda čiji kapacitet iznosi 286.000 ekvivalent stanovnika. Kapitalni projekat realizujemo i u Pećincima gde u više naselja gradimo oko 78 kilometara nedostajuće kanalizacije, a isto toliko gradimo i u Leskovcu.

Realizujemo i manje projekte po kapacitetu, ali svakako jednake po važnosti za građane. Primer za to je projekat hitne sanacije regionalnog kolektora u Staroj Pazovi. Kolektor se prostire na svega jednom kilometru, ali je jako važan za stanovnike opštine Stara Pazova, kao i gradske opštine Zemun. Zbog pucanja kolektora u Staroj Pazovi ranije je dolazilo do izlivanja otpadnih voda i fekalne kanalizacije koja je stizala do kanalske mreže u zemunskom naselju Busije. Zato ovim projektom rešavamo veliki problem građana.
 

Koliko postrojenja za preradu otpadnih voda je trenutno u izgradnji ili planirano za izgradnju, i gde se nalaze? Koji su vremenski okviri za završetak tih projekata?
 

- U ovom trenutku ugovoreno je ili je u izgradnji više od 340 kilometara kanalizacione mreže širom Srbije, koja je i preduslov za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda. Kako sam rekla, radimo 46,6 kilometara kanalizacione mreže u Nišu, 78 kilometara u Leskovcu, 78,4 kilometara u Pećincima, zatim u Raškoj, Boljevcu, Temerinu. U Staroj Pazovi radimo na hitnoj sanaciji kolektora, dok su ugovoreni i očekuje se da uskoro počnu radovi na teritoriji Bečeja, Priboja i Zrenjanina. Sledi ugovaranje za izradnju kanalizacione mreže i u Topoli, Vrbasu, Valjevu itd.
Kada je reč o postrojenjima za preradu otpadnih voda, do sada je ugovorena izgradnja u Nišu, Sečnju i Apatinu, a njihova rekonstrukcija u Bečeju i Beloj Palanci. Plan za tekuću godinu obuhvata i početak realizacije projekata u Valjevu, Bačkoj Palanci, Pećincima i u drugim lokalnim samoupravama.
Ovi kapitalni projekti iz oblasti upravljanja otpadnim vodama deo su vizije razvoja Srbije do 2027. godine, koju je predstavio predsednik Aleksandar Vučić. Taj plan predviđa da, kroz projekte Ministarstva zaštite životne sredine i projekte drugih ministarstava u Vladi Srbije, do 2027. godine u 35 lokalnih samouprava bude izgrađeno postrojenje za preradu otpadnih voda i da nivo izgrađenosti kanalizacione mreže pređe 80%, što je po evropskim standardima.

Na koji način Ministarstvo planira smanjenje zagađenja reka i jezera u Srbiji? Koje su ključne mere koje sprovodite u ovom trenutku?
 

- Upravo na ovaj način,o čemu sam govorila. Izgradnjom kanalizacione mreže stvaramo uslov za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda iz kojeg, nakon prerade, u recipijent odlazi tehnički ispravna voda.Tako štitimo naše reke, jezera i životnu sredinu u celini.
Mi smo svoj posao ozbiljno shvatili i uvodimo red u ovu oblast. I industrija je u obavezi da odjanuara 2026. godineprečisti otpadnu vodu pre ispuštanja. Prelazni rok za privredu propisan je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, a po isteku tog roka neće biti tolerisano nikakvo odstupanje od propisanih vrednosti.Ukoliko svaki privredni subjekt ispuni propisanu obavezu i pre ispuštanja otpadne vode uradi predtretman, zajedno ćemo uspeti mnogo efikasnije da sačuvamo reke, jezera i životnu sredinu za sve građane.

Posvećujete pažnju i čišćenju deponija. Šta je sve urađeno u toj oblasti?
 

- Regionalni centri upravo predstavljaju zelenu infrastrukturu o kojoj govorimo i koju sada i gradimo. Do 2027. godine planirana je izgradnja devet regionalnih centara za upravljanje otpadom, a kroz projekte Ministarstva koje vodim izgradićemo ili rekonstruisati sedam takvih centara. 
U ovom momentu, izvode se radovi na regionalnom centru u Pirotu, ali i na najvećem regionalnom centru u Srbiji Ub-Кalenić, ka kojem će gravitirati 15 gradova i opština. Do kraja godine očekujem da će početi radovi i na regionalnoj deponiji Užice, u koju ćemo uložiti oko 30 miliona evra, kako bi funkcionisala kao moderan centar, u kojem se otpad odlaže po savremenim standardima.
Centri su krovno rešenje i glavni preduslov da nastavimo da zatvaramo gradske nesanitarne i čistimo divlje deponije. U poslednje četiri godine, sanirali smo osam nesanitarnih deponija u Šapcu, Prijepolju, Bogatiću, zatim u Čačku, Trsteniku, Bečeju, Priboju i jalovište u Loznici. Pri kraju su radovi na sanaciji deponija u Požegi, Rumi i Zrenjaninu, a ove godine saniramo i deponije u Subotici, Prokuplju i Topoli. 
Kada je reč o manjim, divljim deponijama, za četiri godine smo očistili više od 1.000 lokacija i nastavićemo da odvajamo sredstva dok ih sve ne očistimo.
 

Koje subvencije i olakšice su trenutno dostupne građanima za kupovinu električnih vozila? Planirate li dodatne podsticaje kako bi se povećala upotreba ovih vozila?
 

- Ministarstvo zaštite životne sredine i ove godine obezbeđuje sredstva za podršku kupovini električnih vozila, što je jedna odvažnih mera države za unapređenje kvaliteta vazduha.Predviđena je podrška od 250 evra za mopede i lake tricikle, od 500 evra za motocikle, teške tricikle, lake i teške četvorocikle i od 5.000 evra za putnička vozila do devet sedišta i teretna vozila do 3,5 tona. Mogu da konkurišu fizička, pravna lica ili preduzetnici i to do utroška sredstava ili najkasnije do 31. oktobra ove godine.
Za 2024.godinusmo opredelili 170 miliona dinara, a do sada je rezervisano 134 miliona za kupovinu 236 električnih vozila. Ranije smo, kada tražnja nadmaši planirana sredstva, uspevali da obezbedimo i dodatna sredstva, jer nam je stalo da podržimo sve koji se odluče za ovu vrstu vozila koja ne emituju ugljen-dioksid, niti druge zagađujuće materije ina taj način direktno doprinose zaštiti životne sredine.
 

Verujem da će tražnja biti veća kada na tržištu bude dostupan novi električni model “fijat grande panda” iz kragujevačke fabrike, a mi ćemo se potruditi da obezbedimo sredstva za subvencionisanje.
 

Koliko je Ministarstvo do sada investiralo u zaštićena područja u Srbiji i kako planirate dalji razvoj tih područja?
 

- Priroda je samo jedna i naš zadatak je da sačuvamo naše bisere za buduće generacije. Mi smo taj posao ozbiljno shvatili, pa iz godine u godinu ulažemo sve veća sredstva u zaštićena područja, istovremeno povećavajući površinu pod zaštitom države.
Ove godine smo u zaštićena područja od nacionalnog značaja uložili gotovo dvostruko više u odnosu na 2021. godinu. Pre četiri godine, uložili smo 264,8 miliona dinara, a u tekućoj godini čak 500 miliona, odnosno pola milijarde dinara. 
Ministarstvo zaštite životne sredine je, u cilju daljeg razvoja zaštićenih područja, prošle godine po prvi put obezbedilo i dodatna sredstva u iznosu od45 miliona dinara, koja su direktno dodeljenaza projekte u tim područjima u šest lokalnih samouprava. Ove godine smo u te svrhe dodelili 100 miliona dinara za projekte 14 lokalnih samouprava u zaštićenim područjima.
Nedavno smo pod zaštitu stavili Rajac, koji se nalazi na teritoriji Ljiga i Gornjeg Milanovca i naziva se “raj na zemlji”. Proglašenjem Predela izuzetnih odlika Rajac sada imamo 474 zaštićena područja, dok je pod zaštitom države skoro 10 odsto teritorije Srbije.

Kako se pripremate za zelenu tranziciju? 
 

- Zelena tranzicija je važna za održiv razvoj društva i zato i mi u Srbiji gledamo na taj proces kao na jedan od prioriteta, kako bismo sustigli i držali korak sa EU zemljama.Pripremamo se kroz stalni rad na unapređenju strateškogokvira i kroz značajne investicije.
 

Kada je reč o usklađivanju propisa, ostvarili smo zapažene rezultate i nastavljamo dalje. Pripremamo važan planski dokument, Strategiju zaštite životne sredine - Zelena agenda, kojom ćemo zaokružiti strateški okvir relevantan za ovu oblast. Sa druge strane, naš zadatak je i da stvaramo ambijent za zelenu transformaciju, da podstaknemo investicije i privredu da se što pre prilagode sve većim zahtevima EU tržišta kako bismo održali konkurentnost. Srbija je lider u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana, sa ukupnim investicijama koje premašuju pet milijardi evra, a namenjena su, kroz različita ministarstva, izgradnji zelene infrastrukture i poboljšanju kvaliteta vazduha. 
 

Na koji način Ministarstvo balansira između ekonomskog razvoja i očuvanja ekološke ravnoteže? Koji su glavni izazovi sa kojima se susrećete u ovom kontekstu?
 

- Zelena tranzicija o kojoj sam govorila je naš put i proces kojem jetim Vlade Srbije potpuno posvećen. Taj koncept u suštini predstavljasinergiju privrede i ekologije – održiv razvoj koji podrazumeva privrednu aktivnost uz primenu visokih standarda zaštite životne sredine.
 

Sa druge strane, važno je istaći da ekonomski razvoj svakako nije faktor koji isključivo negativno utiče na životnu sredinu, pre svega zahvaljujući tehnološkom razvoju i primeni modernih tehnoloških rešenja. IT sektor i visokotehnološka industrija, primera radi, uopšte ne zagađuju okruženje, a kada je reč o prerađivačkoj industriji propisima je regulisano poslovanje kako bi se uticaj na životnu sredinu sveo na granične vrednosti. Ministarstvo koje vodim se snažno zalaže za dalji razvoj zemlje i nove investicije i u drugim oblastima, ali od svakog investitora zahtevamo da poštuje stroge standarde zaštite životne sredine, kakvi se poštuju i u EU. Zaštita životne sredine je za nas imperativ i nećemo dozvoliti realizaciju projekata, koji ne zadovoljavaju propisane kriterijume.
Podsetiću da smo, samo u protekle četiri godine, mnogo uradili nausklađivanju zakona i podzakonskih akata sa EU direktivama i da su zahtevi zaštite životne sredine strogi i u regulativi Republike Srbije. Nastavićemo da usklađujemo propise i u narednom periodu.Nemar prema ovoj oblasti je isključivo stvar prošlosti. Ono što razlikuje ovu vlast od svih prethodnih, jeste što smo mi jedini bili odlučni u tome da napravimo snažan zaokret ka očuvanju životne sredine i odlučni smo da menjamo ekološku sliku Srbije na bolje. 
 

Najveći izazov u ovom velikom poslu svakako je loše ekološko nasleđe, istorijski nagomilani problemi u čije rešavanje ulažemo više nego što se ikada pre ulagalo, ali i navike pojedinih neodgovornih fizičkih i pravnih lica da ne moraju da poštuju propise koji se odnose na ovu oblast. Od kad sam pre četiri godine preuzela resor, jasno smo pokazali da nećemo tolerisati loše navike iz prošlosti. Danas gotovo da nema lokalne samouprave u kojoj se ne realizuje bar jedan ekološki projekat. Gradimo zelenu infrastrukturu koju Srbija nikada nije imala i to je glavni preduslov da podižemo standarde na evropski nivo, a time i kvalitet života građana.