FILMSKA PRIČA: Govorili su da je bolji od Džaje, glumio ludilo da izbegne JNA, doneo prvi trofej PSŽ-u, a zatim optužen za ubistvo

Ivica Šurjak je davne 1971. godine kao tinejdžer debitovao kao levi bek u belom dresu, da bi ubrzo prešao na krilo i postao jedan od najboljih fudbalera u istoriji Hajuduka iz Splita.

Bio je toliko dobar da su ga koju godinu kasnije poredili sa Draganom Džajićem, a u zenitu karijere neki su govorili i da je bolji od legendarnog Džaje. 

Bio je vođa čuvenog Hajduka koji je sa klupe predvodio trener daleko ispered svog vremene- šjor Tomislav Ivić. Golovima i asisencijama Ivica Šurjak je klubu sa Poljuda doneo tri šampionske titule i pet kupova maršala Tita u razdoblju od 1971. do 1979. godine. Šurjak je tih godina bio najpopularniji fudbaler u zemlji od 20 i kusur miliona stanovnika. Proglašen je za najboljeg fubalera SFRJ, a jedno vreme bio je i muzička zvezda što je još više uticalo na njegovu harizmu i popularnost. 

Prevazišao je Šure ligu "bratstva i jedinstva" i hteo da se oproba u inostanstvu. Ali, isprečili su propisi. Preko "grane" su tad fudbaleri mogli sa napunjenih 28 godina i regulisanom vojnom obavezom. Ivica nije ispunjavao nijedan uslov, a zvali su ga Real Madrid, PSŽ i mnogi drugi velikani, pre svega iz Italije.

Neposredno posle Titove smrti, u proleće 1980. godine, Šurjaku je saopšteno da će ubrzo biti pozvan pod zastavu, ali ne s dresom, nego s puškom.

Vreme je prolazilo, ali Šurjaku poziv za vojsku nije stizao i kada je već došao kraj leta, definitivno mu je puknuo film, jer tražili su ga najjači europski klubovi, ali nije mogao započeti pregovore dok ne vrati "dug domovini". Nakon što je postigao gol na kvalifikacionoj utakmici za Mundijal 1982 u Španiji iupobedi 5:0 Jugoslavije protiv Luksemburga u Novom Sadu, odlučio je da dezertira i pobegdne preko granice. Svoju odluku saopštio je i selektoru Miljanu Miljaniću.

Šurjak se zaputio u Pariz u amerčiku ambasadu kako bi dobio vizu i pridružio se još jednom "hajdukovcu" Slaviši Žungulu koji je terao loptu "preko bare" i bio najveća zvezda njihove verzije fudbala u dvorani. Kada se kako je mislio, privremeno vratio u Split, pripremio je priču da je otišao na pregovore s PSŽ-om, koji ga je navodno želeo čekati sve dok ne bude mogao u inostranstvo. Ali, plan mu je propao kada su mu iz vojske saopštili da ga ni idućih šest meseci neće zvati u kasarnu.

Ta vest ga je toliko razbesnela da su ga vojni doktori poslali na psihijatriju gde je bio podvrgnut posmatranju i  raznim testovima, da bi ga tek početkom zime otpustili u Split pod dijagnozom da izigrava ludilo. Ipak, uspeo je u nameri, dobio je potvrdu da je oslobođen vojske. Fudbalski savez Jugoslavije suspendovao ga je do kraja sezone, ali uspeo je u svojim namerama, otišao je u Pariz i potpisao za PSŽ.

Na "Parku Prinčeva" zadržao se samo jednu godinu. Postigao je 11 golova u prvenstvu, ali je sa dve asistencije u finalu Kupa doneo Svecima prvi trofej u istoriji. Sasvim dovoljno da bude izabran u društvo "najvećih umetinika" koji su nosili dres Parižana. Društvo probrano: Ronaldinjo, Ibrahimović, Sušić, Rai, Okoča, Žinola...

Predsednik PSŽ-a Boreli hteo je na sve načine da ga zadrži, ali Udineze je ponudio u to vreme nestvarnih 1.300.000 dolara kako bi ga doveo u Seriju A. Na rastanku Šure je poručio Boreliju.

-Ako želite nekog fudbalera iz Jugoslavije, dovedite Safeta Sušića.

Sušić je odmah stigao u Pariz. Čuveni Pape je narednih devet godina igrao na "Parku Prinčeva", doneo Svecima prvu titulu i nedavno bio proglašen najboljim strancem u istoriji kluba svih vremena.

Godinu dana u Udinama, još 12 meseci u Saragosi i Ivica Šurjak je u leto 1985, godine okončao klupsku karijeru.

Ona reprezentativna imala je vrhunac na Svetskom prvenstvu održanom tri godine ranije u Španiji. Iako "dezerter" i neko ko "izigrava ludilo" zbog vojske, Šurjak je bio kapiten reprezentacije Jugoslavije koja je otišla na Pirineje kao jedan od favorita, ali ispala već u grupnoj fazi i razočarala kao i mnogo puta pre toga.

U Životu posle fudbala, Šurjak se bavio ugostiteljstvom, ali je ipak u dva navrata prihvatio funkciju sportskog direktora Hajduka. Nije bio ni približno dobar fukcioner kao što je bio igrač. Ali, Splićanima poslednjih decenija ne bi pomogao ni Koperfild.. Međutim, to je neka druga priča. 

Ivica Šurjak se na naslovnim stranama ipak ponovo našao u leto 1999. godine kada je svojim sedmometarskim gliserom F-242 u vodama Jadranskog mora usmrtio plivača. Žrtva je bio Miroslav Didak kome je bilo 29 godina. Nekadašnji as Hajduka je Didaka udario propelerom svog čamca, nako što ga je kasno primetio i neuspešno pokušavao da skrene. 

Šurjak je optužen za ubistvo iz nehata, ali je devet godina kasnije ipak oslobođen optužbi. Županijski sud je utvrdio da je Didak plivao 400 metara daleko od obale (dozvoljeno 100), a da Šurjak nije mogao da ga vidi zbog jakog sunca i visokih talasa.