ФИЛМСКА ПРИЧА: Говорили су да је бољи од Џаје, глумио лудило да избегне ЈНА, донео први трофеј ПСЖ-у, а затим оптужен за убиство

Ивица Шурјак је давне 1971. године као тинејџер дебитовао као леви бек у белом дресу, да би убрзо прешао на крило и постао један од најбољих фудбалера у историји Хајудука из Сплита.

Био је толико добар да су га коју годину касније поредили са Драганом Џајићем, а у зениту каријере неки су говорили и да је бољи од легендарног Џаје. 

Био је вођа чувеног Хајдука који је са клупе предводио тренер далеко исперед свог времене- шјор Томислав Ивић. Головима и асисенцијама Ивица Шурјак је клубу са Пољуда донео три шампионске титуле и пет купова маршала Тита у раздобљу од 1971. до 1979. године. Шурјак је тих година био најпопуларнији фудбалер у земљи од 20 и кусур милиона становника. Проглашен је за најбољег фубалера СФРЈ, а једно време био је и музичка звезда што је још више утицало на његову харизму и популарност. 

Превазишао је Шуре лигу "братства и јединства" и хтео да се опроба у иностанству. Али, испречили су прописи. Преко "гране" су тад фудбалери могли са напуњених 28 година и регулисаном војном обавезом. Ивица није испуњавао ниједан услов, а звали су га Реал Мадрид, ПСЖ и многи други великани, пре свега из Италије.

Непосредно после Титове смрти, у пролеће 1980. године, Шурјаку је саопштено да ће убрзо бити позван под заставу, али не с дресом, него с пушком.

Време је пролазило, али Шурјаку позив за војску није стизао и када је већ дошао крај лета, дефинитивно му је пукнуо филм, јер тражили су га најјачи еуропски клубови, али није могао започети преговоре док не врати "дуг домовини". Након што је постигао гол на квалификационој утакмици за Мундијал 1982 у Шпанији иупобеди 5:0 Југославије против Луксембурга у Новом Саду, одлучио је да дезертира и побегдне преко границе. Своју одлуку саопштио је и селектору Миљану Миљанићу.

Шурјак се запутио у Париз у амерчику амбасаду како би добио визу и придружио се још једном "хајдуковцу" Славиши Жунгулу који је терао лопту "преко баре" и био највећа звезда њихове верзије фудбала у дворани. Када се како је мислио, привремено вратио у Сплит, припремио је причу да је отишао на преговоре с ПСЖ-ом, који га је наводно желео чекати све док не буде могао у иностранство. Али, план му је пропао када су му из војске саопштили да га ни идућих шест месеци неће звати у касарну.

Та вест га је толико разбеснела да су га војни доктори послали на психијатрију где је био подвргнут посматрању и  разним тестовима, да би га тек почетком зиме отпустили у Сплит под дијагнозом да изиграва лудило. Ипак, успео је у намери, добио је потврду да је ослобођен војске. Фудбалски савез Југославије суспендовао га је до краја сезоне, али успео је у својим намерама, отишао је у Париз и потписао за ПСЖ.

На "Парку Принчева" задржао се само једну годину. Постигао је 11 голова у првенству, али је са две асистенције у финалу Купа донео Свецима први трофеј у историји. Сасвим довољно да буде изабран у друштво "највећих уметиника" који су носили дрес Парижана. Друштво пробрано: Роналдињо, Ибрахимовић, Сушић, Раи, Окоча, Жинола...

Председник ПСЖ-а Борели хтео је на све начине да га задржи, али Удинезе је понудио у то време нестварних 1.300.000 долара како би га довео у Серију А. На растанку Шуре је поручио Борелију.

-Ако желите неког фудбалера из Југославије, доведите Сафета Сушића.

Сушић је одмах стигао у Париз. Чувени Папе је наредних девет година играо на "Парку Принчева", донео Свецима прву титулу и недавно био проглашен најбољим странцем у историји клуба свих времена.

Годину дана у Удинама, још 12 месеци у Сарагоси и Ивица Шурјак је у лето 1985, године окончао клупску каријеру.

Она репрезентативна имала је врхунац на Светском првенству одржаном три године раније у Шпанији. Иако "дезертер" и неко ко "изиграва лудило" због војске, Шурјак је био капитен репрезентације Југославије која је отишла на Пиринеје као један од фаворита, али испала већ у групној фази и разочарала као и много пута пре тога.

У Животу после фудбала, Шурјак се бавио угоститељством, али је ипак у два наврата прихватио функцију спортског директора Хајдука. Није био ни приближно добар фукционер као што је био играч. Али, Сплићанима последњих деценија не би помогао ни Коперфилд.. Међутим, то је нека друга прича. 

Ивица Шурјак се на насловним странама ипак поново нашао у лето 1999. године када је својим седмометарским глисером Ф-242 у водама Јадранског мора усмртио пливача. Жртва је био Мирослав Дидак коме је било 29 година. Некадашњи ас Хајдука је Дидака ударио пропелером свог чамца, нако што га је касно приметио и неуспешно покушавао да скрене. 

Шурјак је оптужен за убиство из нехата, али је девет година касније ипак ослобођен оптужби. Жупанијски суд је утврдио да је Дидак пливао 400 метара далеко од обале (дозвољено 100), а да Шурјак није могао да га види због јаког сунца и високих таласа.