IVAN GOLAC ZA SD: Ekipa Partizana je osrednjeg kvaliteta, ali u derbiju i prosek može da nadmaši sebe
Ivan Golac i Partizan su imenice koje neraskidivo idu jedna uz drugu, karijera nekada velikog beka, a posle i trenera usko je vezana za crno-bele i iako je proživeo uspehe u inostranstvu kao malo koji fudbaler sa ovih prostora, opet je većini ljudi Humska 1 prva asocijacija na Golca i to je više nego prirodno. Nosio je dres sa crno-belim prugama punu deceniju da bi potom sedeo i na klupi beogradskog kluba i insistirao na dopadljivoj igri „na gol više“ koja je privlačila publiku od Vardara do Triglava i zbog koje su u Partizanovim mečevima uživali i oni kojima Parni valjak nije u srcu.
PARTIZANOV SPASILAC IZ KRAGUJEVCA: Idemo na pobedu u derbiju
POSLE JOŠ JEDNOG MEČA PUNOG STRESA Petrić iskren o stvarima koje ne štimaju, ali nešto i NEĆE da komentariše
A zaista je „preko grane“ Golac dostigao nestvarne visine. Živa legenda Sautemptona, prvi stranac koji je igrao na Vembliju, tri kuće slavnih u svojim odajama čuvaju njegovu sliku, a kao trener je Dandi junajtedu doneo prvi Kup Škotske u istoriji, i to nakon šest izgubljenih finala.
Tada je u Golčevom Dandiju zadnju liniju vredno čuvao jedan mladić kog je upravo on doveo prethodno u Partizan. Isti taj mladić je danas trener crno-belih, a Ivan Golac se prisetio kako je izgledala trener-igrač saradnja koju je imao sa Gordanom Petrićem.
- On se kod mene stabilizovao kao fudbaler i počeo da igra. Vreme predivnih igara Partizana, stvaranja fine ekipe i rezultata koji su ostali deo istorije. Utakmice su nam bile uvek pune navijača. Utakmica Seltik – Partizan u Glazgovu je proglašena od strane UEFA za jednu od 10 najboljih utakmica u istoriji fudbala. Ta utakmica bi trebalo da se pokazuje barem jednom nedeljno na našim prostorima, da i omladina uživa u tome i da bude jedna vrsta azbuke. Ali mi to pominjemo stidljivo, nemušto, ne mogu se stvarati ozbiljne stvari na neozbiljan način. U svakom slučaju, Gordan je bio mlad u to vreme, 19 godina. Ja sam ga stavljao u ekipu sa Darkom Milaničem u tandemu. Darko je isto bio mlad u to vreme, 21 godina, Buda Vujačić treći u liniji. Uvek sam radio na slobodi kod mladih igrača, da iskazuju ono što mogu. Stariji igrači su bili uvek tu u situaciji da im pomažu, da ne prigovaraju. Mladi igrač je uvek tu da mu se pomogne – priča Golac za srbijadanas.com.
U pomenutom meču Seltika i Partizana, srpski klub je prošao nekadašnjeg šampiona Evrope zbog više postignutih golova u gostima. U septembru 1989. u okviru Kupa pobednika kupova, prvo su crno-beli slavili 2:1 u Beogradu, a dve nedelje kasnije u Škotskoj bilo je 5:4 za domaće u nezapamćenom meču koji se i danas prepričava.
Gordan Petrić je karijeru počeo u OFK Beogradu odakle je nakon dve sezone prešao u Partizan dok je trener bio upravo Golac. Trener ga je posle toga pozvao i u Dandi junajted, pa je nastavljena njihova saradnja. I dok je Ivan Golac poznat po svom laganom pristupu u javnosti, mekom šarmu i britanskim manirima, Petrića je još u igračkim danima krasila stroga ozbiljnost. Nju je zadržao do danas kada je on prvi trener kluba iz Humske.
- Petrić je čak i preozbiljan, ja sam se uvek šalio sa njim po tom pitanju. Ja radim na tome da motivišem mladog igrača, da ga oslobodim, da on može da pruži maksimum. Nikada previše ne hvalim igrača. To je za njihovo dobro uvek bilo, želeo sam da napravim ono što će im pružiti mogućnosti da pokažu i dokažu sebe jednog dana kad izađu u svet. Gordan je igrao u Dandiju i predstavljao je važnu sponu u ekipi, u to vreme smo uspeli da osvojimo Kup Škotske prvi put u istoriji Dandija, pre toga su šest puta gubili finale. Bog je hteo da mi budemo osvajači, u finalnom meču Gordan je bio proglašen za igrača utakmice. On je imao 23-24 godine, već je imao dosta utakmica u nogama. Samopouzdanjem je značio dosta, postigao je i par značajnih pogodaka. I kad dođe posle utakmice kod mene u kancelariju, on pita „kako je bilo, šefe, kako ste zadovoljni?“, ja mu obično odgovorim „to kako ti igraš, ja mogu levom nogom“. Naravno, hteo sam da bude sve bolji i bolji iz meča u meč. Trener je prvo pedagog i psiholog, pa tek onda trener.
Petrić je u Partizanu počeo da eksperimentiše sa formacijama, igrao je u specifičnoj 3-4-3 obe utakmice protiv Hamrun Spartansa, pa se onda u prvenstvu vratio na 4-3-3. Golac je mišljenja da je mnogo rada i zalaganja pred Gordanom i njegovim izabranicima.
- Svaki trener ima svoj način razmišljanja, svoje taktičke varijante. Mislim da Partizan nema igrače za ofanzivnije varijante, potrebni su eksplozivniji bokovi. Ono što je mene šokiralo u duelu sa Hamrunom jeste da su ovi Maltežani hitriji, superiorniji od nas. Imali smo mi dosta prilika, ali su imali i oni. To je ono što me pomalo zabrinjava. Kada krećete sa radom, tu je svakako potrebno vremena, dosta rada. Možda ima prostora za eksperimente u ovoj našoj ligi, u Evropi mora da se igra sa najboljim što se ima. Ne shvatite me pogrešno, ja bih voleo da Partizan igra ofanzivno, da igra 4-2-4, sa bočnim igračima, ali to ne može da se napravi kad je kvalitet igrača za zatvoreniji fudbal. Ima mnogo rada, pogotovo posle ovog šokantnog početka prvenstva, sad je najteže podići ekipu. Moral ekipe pada posle pritisaka štampe, naroda, to je izuzetno teško – objašnjava slavni fudbaler i trener.
Mišljenje navijača je da u crno-belom taboru glavni problem predstavlja uprava. Stav Ivana Golca je vrlo sličan, s tim što on smatra da Partizan nažalost nikada nije ni imao upravu koja bi mogla da prati veličinu kluba, potencijal na terenu, kao i zahteve koje bi ovaj klub morao da ima.
- Za mene se uvek podrazumeva da je titula na pijedestalu, svake sezone za Partizan. Cilj pre početka svakog prvenstva je – kako dođi do krune. Sve drugo je po strani u ovoj našoj ligi. Mada ove utakmice koje smo gledali dva najveća kluba, one pokazuju da te dve ekipe nisu više neko koga bi trebalo da se boje manji timovi. Problem jedini za Gordana može da bude iskustvo i to je ono što može da nedostaje u ovim situacijama. Partizan je specifičan klub, tu vam je potrebno mnogo toga. Spoj iskustva, mudrosti, a naravno, najvažnije u našem poslu je da klub ima strpljenja i da prepozna neke kvalitete. Nažalost, to nije uvek slučaj. Klub su uvek vodili oni koji, ne želim da kažem da mu vrlo malo pripadaju i koji ga ne osećaju na pravi način, ali su vrlo limitirani u mnogim stvarima neophodnim za vođenje kluba. Znam izuzetno dobro sve članove uprave iz prethodnih nekoliko decenija, znam šta su mogli i koliko su mogli, znam njihove poglede i stavove. Postoji ta neka zabluda kod njih da su važniji od igrača i trenera, to dovodi do situacija poput ove koju imamo danas. Članovi uprave nikad nisu iza trenera ukoliko ga oni nisu lično doveli i imaju svoj interes s te strane, ukoliko taj trener nije podoban. To je najveća katastrofa – iskren je Golac.
Još malo o visokim čelnicima….
- Vrlo je teško s njima raditi. Ovo nezadovoljstvo naroda traje duži niz godina, nije to mesec, dva. Merilo i kriterijum svega bi trebalo da bude „šta ste postigli“, kako za funkcionere, tako i za struku. Niste uradili ono što se očekuje, a očekuje se da Partizan bude najveći, znači niste uradili ono zbog čega ste došli i za šta ste potpisali. Transfer politika je tragedija i katastrofa. Mi ni za jednog igrača ne možemo da dobijemo pet ili deset miliona, a imali smo toliko perspektive. I za Dušana Vlahovića i za ostale koje smo prodali za smešan novac.
Koga bi on voleo da vidi u upravi? Da li postoje ljudi od časti u čiju predanost prema Partizanu ne sumnja Ivan Golac?
- Voleo bih da vidim Nenada Stojkovića. Mi smo igrali zajedno, čuvena najmoćnije osvojena titula u sezoni 1977/78. kada smo postavili sve rekorde. Nenad ima svoj stav, principe i ja bih lično voleo da ga vidim. Tužno je kad vidite da neke kolege niti imaju stav, niti princip bez obzira na svoje ime i prezime. Stalno se ide linijom manjeg otpora, ne postoji ta crta koja bi trebalo da krasi nekoga ko je nešto postigao. Jer mi smo Partizan, mi smo osvajali titule za Partizan, ugradili sebe i pronosili slavu Partizana – poetično izlaže svoje principe nekadašnji bek crno-belih.
Partizan već zaostaje sedam bodova za Crvenom zvezdom i mnogi smatraju da je titula već odlučena. Ipak, 31. avgusta se igra „večiti derbi“ i eventualni trijumf bi možda moglo da (p)okrene sezonu za Petrićeve izabranike.
- Sigurno da bi mnogo značila pobeda u derbiju u smislu daljeg pozitivnog moralnog aspekta. Značilo bi i za moral igrača i stručnog štaba, a naravno značilo bi i da se smani prednost, postoje posle još dva derbija. Ova ekipa Partizana je po meni vrlo osrednjeg, prosečnog kvaliteta za ozbiljnije stvari, ali u derbiju i prosek može da nadmaši sebe. To vas motiviše više nego bilo koja druga utakmica. Kroz te mečeve se stasava u ozbiljne fudbalere. Ja ne bih imao problema da stavim mlade naše igrače u derbi. Nemam ja ništa protiv stranaca, i ja sam bio stranac, ali kod nas ih je previše. I ovi što dođu, oni moraju biti mnogo bolji od ovoga što već imamo, u suprotnom šta će nam? Da bude lider, da nosi igru, da rešava utakmice, a nije da koštaju malo. A mi uglavnom dovodimo neke prosečne igrače. Neka ta naša deca par godina nemaju rezultate, ali posle imate ekipu koja će sedam, osam godina ostvarivati uspehe. Ozbiljne stvari se nikad nisu događale preko noći. I Partizanove „bebe“ su se stvarale dugo – kaže naš sagovornik i nastavlja o još jednom već „brendiranom“ Partizanovom fenomenu, tzv. povratnicima u klub:
- Ti povratnici ne igraju u svojim klubovima, pa onda dođu u Partizan. Ne možete da unapredite igru Partizana, a ni ne igrate u prethodnom klubu. I imamo taj feler da potenciramo izraz „legenda kluba“. Kako neko može da bude legenda kluba posle dve, tri godine? To je ruganje, degradiranje istinskih legendi, ljudi koji su proveli sedam, osam i više godina u klubu, osvajali titule i slično – kategoričan je.
Golac je uvek više za mlade fudbalere, ali ne libi se da pohvali i strance ukoliko to zaslužuju. Dva stranca su po njegovom mišljenju olako puštena iz Humske, a svojim kvalitetom su pokazali da zaslužuju crno-beli dres.
- Suma je za mene bio jedan od najboljih igrača ovih prostora, ali treneri nisu znali da mu nađu mesto i da ga motivišu. Sadik je bio najprijatnije osveženje, igrač u kog se možete pouzdati da će 90 minuta izgarati, neće stati. Pritisak koji je on vršio na odbrambene igrače za mene je bio impresivan. Ali kada jedan igrač krene u presing, to mora da krene pet-šest igrača. A on nesrećnik izgine trčeći i niko ga ne prati. To je na trenerovu dušu – smatra Ivan Golac.
Pobedu Partizana u derbiju se ne usuđuje da prognozira, ali joj se nada i pored razlike u kvalitetu u odnosu na Crvenu zvezdu. Jeste da je i dalje avgust i sezona kupanja, ali taj meč je već u ovom trenutku možda poslednja šansa da se spase sezona za crno-bele. Mada sve i da trijumf dođe, ne bi trebalo da zavara navijače, jer previše toga i dalje mora da se menja u klubu...
Najnovije vesti o FK Partizan možete naći OVDE.
BONUS VIDEO: Pogledajte kako Sejduba Suma dribla Harija Megvajera