"TO NIJE ŽELJKOV STIL": Lovernj otvoreno o Partizanu
O svemu po nešto
Žofri Lovernj se vratio u Partizan tokom prošle sezone, a period pripreme za novu sezonu iskoristio je da popriča sa novinarima portala "Skweek".
Žo je za ovaj košarkaški portal pričao o raznim temama. Između ostalog bilo je reči o Željku Obradoviću za kog je kratko igrao u Fenerbahčeu, ali i o Partizanu, današnjoj košarci, novim generacijama.
- Željko je uvek birao sa emocijom. Uvek sam ga čuo da priča samo o dva tima – Partizan i Panatinaikos. Nisam iznenađen da se vratio u PAO. On ima drugačiji način treniranja. Naučio me je da ne radim stvari za klub ili trenera, već zbog sebe. Mnogi treneri pokušavaju da budu prijatelji s tobom. Željko ne brine oko toga mnogo. Sve radi da bi tim bio uspešan. Lažna prijateljstva nisu njegov stil - kazao je Žofri Lovernj.
Lovernj je inače priznao da je bio blizu da pređe u Panatinaikos dva puta u karijeri. Prvi put je PAO imao interesovanje 2022, ali je on otišao tada u Asvel. Takođe 2024. kada se Matijas Lesor povredio Atinjani su hteli da ga dovedu iz Asvela ali klub nije hteo da ga proda.
Tada nije mogao mnogo da odlučuje, ali Lovernj kaže da je u karijeri pravio mnogo grešaka. Jedna od njih je bila i povratak iz NBA.
- Imao sam još jednu godinu ugovora. Bio sam nestrpljiv kao i u čitavoj karijeri, trebalo je da ostanem. U NBA je najteža stvar da potpišeš drugi ugovor, a ja sam to uspeo. Onda je sve moguće, nekad ti treba više vremena ali sve je moguće - rekao je Lovernj.
- Nekad ni ne shvatam da imam 35 godina. Mnogo sam bliže kraju karijere nego početku. Kada vidim sebe u dresu Partizana od pre 13 ili 14 godina… Kao da je bilo pre tri ili četiri… Vreme ide brzo. Nema mnogo prostora za greške.
Jedna od tema je bila i aktuelna situacija u evropskoj košarci. Kaže da je potpuno nejasno šta će biti sa njom jer najbolji igrači iz Evrope možda i nikad neće igrati u Evroligi. Poručuje da su ključ domaći igrači.
- Kada gledam Žalgiris, hoću da vidim litvanske igrače. Kada gledam Partizan, hoću da vidim srpske igrače. Ne želim da svi timovi budu isti. Možda će neki reći kako sam stara škola, ali tako ja mislim. Košarka raste, to je sigurno, uvećava se količina novca i to je sjajno. Kad sam se vratio u Evropu najplaćeniji igrači su imali dva ili tri miliona platu, sada ih ima u gotovo svakom timu.
